Banke od raznih naknada zaradile više od 55 milijardi dinara za godinu dana

Preračunato po zvaničnom kursu, to je oko 474 miliona evra. To je 17 milijardi dinara više nego 2020. godine, ali i 13,6 milijardi dinara više nego što je po istom osnovu neto prihodovano u predpandemijskoj 2019. godini, kada je poslovalo čak tri banke više, piše N1.

Kako je za portal N1 potvrđeno u Agenciji za privredne registre, svoje finansijske izveštaje za prošlu godinu predalo je ukupno 23 banke. One su neto prihodovale po osnovu provizija i naknada ukupno 55.739.794.000 dinara.

Prema podacima APR u 2020. godini je 25. banaka neto prihodovalo po osnovu naknada i provizija 38,69 milijardi dinara, dok je u 2019. godini ovaj prihod za 26 banaka bio 42 milijarde dinara.

„Osnovna“ zarada banaka – od naplaćenih kamata, godinama unazad je zbog izuzetno niskih kamatnih stopa bivala sve manja, što su banke „nadomeštale“ kroz podizanje postojećih i uvođenje novih naknada i provozija. Pa je tako svojevremeno naplaćivana i „ležarina“ na čekove, kada je jedna banka klijentima naplaćivala 30 dinara mesečno po svakom čeku koji nisu „pustili“, ali i 100 dinara na ime „troška realizacije“ čeka, kada je on konačno stizao na naplatu.

Vremenom je „ležarina“ ukinuta, ali su besplatne usluge plaćanja kroz elektronske naloge prestale da budu besplatne u većini banaka. Takođe se, za sve popularnije instant plaćanje kada je reč o namirivanju računa, u velikom broju banaka naplaćuje određeni fiksni iznos od oko 20, 30 dinara po nalogu.

Košta i gubitak kartice, i izrada nove. I blokada PIN-a, i izrada novog PIN-a.

Banka vam naplati i kad vas opomene da ne plaćate redovno, a sve češće i kada na sopstvenom bankomatu pitate – koliko novca imam na stanju.

Mnoge od njih ne šalju više ni besplatne SMS poruke o promeni stanja na računu.

Imajući u vidu odluke i najave banaka o povećanju naknada za određene usluge povezane s platnim računima, Narodna banke Srbije je saopštila da radi na donošenju seta mera i propisa kako bi zaštitila standard građana Srbije.

O kojim konkretno merama je reč, biće poznato 11. avgusta, pošto je centralna banka najavila da će biti usvojene na prvoj redovnoj sednici Izvršnog odbora NBS.

NBS je u saopštenju poručila i da „od banaka u Srbiji očekuje da sprovode održivu i odgovornu poslovnu politiku, zasnovanu na principima zdrave konkurencije, koja podrazumeva unapređivanje depozitnih poslova i očuvanje, odnosno uvećanje baze deponenata i klijenata“.