Poslanici EP u pismu Varheljiju upozoravaju na ekstremno uznemirujuću situaciju u Srbiji

Navodeći da je predsednik Srbije Aleksandar Vučić proglasio vanredno stanje bez roka trajanja, ukazuju da je ta mera "teška i neproporcionalna“ ograničila ljudska prava, ali ne radi sprečavanja širenja COVID-19, već radi ometanja slobode izražavanja i slobode kretanja.

"Rezultat svega toga je da je više građana već privedeno zbog kršenja striktnog policijskog časa, dok se su pravi razlozi tih hapšenja kriju u kritici politika vlade", navode poslanici.

Oni posebno ukazuju na pokušaj vlasti da uredbom ograniči rad protok informacija.

"Vlada je želela punu kontrolu nad štampom, kako bi objavljivala samo pročišćene, uglavnom lažne informacije i klevete protiv Evropske unije. Nakon protesta, Vlada je povukla tu kontroverznu uredbu, koja je poslužila kao izgovor za hapšenje novinara", navodi se u pismu.

Poslanici podsećaju i na izjavu Aleksandra Vučića da "evropska solidarnost ne postoji. To je samo bajka na papiru" i dodaju da se uporedo sa tim nastavlja saradnja sa Moskvom i Pekingom.

"U bolnice je poslata vojska, a mere su sprovedene kao da je proglašeno ratno stanje, a ne pandemija", navode oni dodajući da je posebno zabrinjavajuća činjenica da je vanredno stanje proglašeno, a da skupština nije zasedala.

Zbog toga grupa od 21 poslanika iz različitih poslaničkih grupacija traži od komesara za proširenje EU da se jasno izjasni o "ekstremno ozbiljnom“ razvoju situacije u Srbiji i izjavama uperenim protiv EU, kao i šta Brisel može konkretno da uradi da bi se suočio sa "ekstremnim“ merama Vlade Srbije.

Od Varheljija traže i da utvrdi koje političke poteze bi Evropska komisija mogla da povuče u kontekstu procesa proširenja evropskih aspiracija Srbije, u slučaju da Vlada u Beogradu odbije da povuče represivne poteze i u poptunosti poštuje osnovne evropske vrednosti.

Pismo su potpisali poslanici različitih političkih grupacija, među onima i oni čija su zaduženja u Evropskom parlamentu direktno povezana sa evrointegracijama država Zapadnog Balkana, kao što su predsedavajuća Zajedničkog parlamentarnog odbora EU-Srbija Tanja Fajon, predsednik Radne grupe za Zapadni Balkan u Odboru za spoljnu politiku Tonino Picula ili izvestilac za Kosovo Viola fon Kramon Taubadel.