Proteklih nekoliko meseci, međutim, javnost u Srbiji, koja pomno prati rad i stavove na društvenim mrežama doktora Stojkovića, koji je inače vrlo aktivan, bila je zabrinuta, jer se nije oglašavao.
“Bio sam veoma zauzet, sa timom sam radio na studiji na kojoj smo ukupno proveli skoro dve godine, a bavi se uticajem plastike na ljudsko zdravlje, odnosno sve većim zagađenjem životne sredine, plastičnim otpadom… Plastika mikroskopske veličine ima jako štetno dejstvo po ljudske embrione i matične ćelije. Lako ulazi u samu ćeliju i izaziva promene u mehanizmima koji su važni za usađivanje embriona, razvoj pluća, srčanih zalistaka… Takozvano ćelijsko zagađenje plastikom ima katastrofalan uticaj po ljudsko zdravlje” ispričao je dr Stojković za Nova.rs, i tako objasnio zašto ga nigde nije bilo u proteklom periodu.
Problem je što je plastika svuda prisutna, ističe doktor.
“Ima je u pivu, medu, soli, šećeru, u morskim plodovima i u preko 100 različitih životinjskih vrsta, a od nedavno i u ljudskoj stolici. Samo jedno pranje mašine za pranje veša izbaci preko 700.000 čestica plastike koja se nalazi u tekstilu. Moguće je da utiče ili olakšava nastajanje različitih bolesti kao sterilitet, astmu, rak pluća, prenosi bakterije, viruse… Svakog minuta jedan pun kamion plastičnog otpada završi u vodama okeana, a zahvaljujući tome što je ima svuda, nedeljno “konzumiramo” oko četiri grama plastike. To je, kako neko reče, kao da jednom nedeljno pojedemo kreditnu karticu.”
Na pitanje da li je ovolika štetnost od plastike po planetu, mogla da izazove i naglo širenje virusa korona, profesor Stojković smatra da je vrlo moguće.
“Pokušavamo da damo odgovor na pitanje gde ćemo sve naći plastiku u povišenoj koncentraciji i da li je takav nalaz povezan sa nastajanjem bolesti za koje do sada nismo imali odgovor zašto nastaju. Svako zagađenje životne sredine olakšava i ubrzava bolest. Što se korone tiče ona je, recimo u Italiji, bila najveća na severu zemlje. Neki su to dovodili u vezu sa razvijenijom industrijom nego na jugu zemlje i samim tim sa povećanim stepenom zagađenja vazduha. Pod uticajem zagađene prirode menja se i imunološki odgovor čoveka, kakva je tu povezanost specifično sa koronom ostaje da se pokaže”, objašnjava naš sagovornik sa Harvarda.
