Katić: U toku neviđena globalna preraspodela bogatstva

U razgovoru za portal Sindikata Nezavisnost, Katić je rekao da ostaje pri svom stavu od pre sedam meseci da je pandemija "dar s neba za zapadne vladajuće političke i ekonomske strukture", a da je, kako vreme prolazi, "sve sigurniji da nije pogrešio".

"Pred našim očima se odvija neviđena globalna preraspodela bogatstva. Najveće žrtve će biti najsiromašniji slojevi stanovništva u razvijenim državama, kao i siromašne države koje još uvek nisu svesne šta im se sprema. Iz ove krize one će izaći zadužene do nosa, biće u nemilosti kreditora, moraće dodatno da smanjuju ionako jadnu javnu potrošnju, i prodavaće sve što im je još preostalo da bi se oslobodile duga. Meni se čini da u Srbiji još nema svesti o tome", rekao je on.

Govoreći o različitim tranzicionim ekonomskim politikama, Katić je ukazao da je "aktivna uloga države bila ključna u svim uspešnim modelima razvoja, kako na Zapadu, tako i na Istoku", ali da se to u Srbiji "sakriva od javnosti" zato što ta "empirijska činjenica negira vladajuću neoliberalnu doktrinu na čijoj promociji su i nastale karijere najuticajnijih ekonomista, koje su, čak i finansijski, podsticane spolja".

"Sve uspešne države su imale sposobne vlade koje se nisu plašile eksperimentisanja. Šampioni razvoja nisu previše držali do slobodnog tržišta, štitili su svoju industriju, vodili su politiku potcenjene valute, koristili su mehanizme kapitalne kontrole. U prvoj fazi razvoja su krenuli sa politikom supstitucije uvoza, a potom su se fokusirali na stimulisanje izvoza i proboj na strana tržišta integrišući se u svetske privredne lance", dodao je on.

Kazao je da su se te države oslanjale na domaću štednju, a ne na strane investicije, i u fazama brzog razvoja žrtvovale su ličnu potrošnju ulažući u infrastrukturu, obrazovanje i zdravstveni sistem.

"Rečju, šampioni razvoja radili su sve suprotno od onoga što rade evropske tranzicione države i Srbija", naglasio je on.

Katić smatra pogrešnom tezu da su visoki porezi štetni za ekonomiju, da demotivišu rad i stvaranje nove vrednosti. Dodao je da je "posao" privrednika da se stalno žale na visoke poreze - da je to rutinski jauk i oblik pritiska na vlast.

"Ako bi teza o visokim porezima koji demotivišu rad bila tačna, onda bi cela Skandinavija, ili Nemačka ili Francuska npr. bile propale zemlje u kojima niko ništa ne bi radio. Ponovo empirija govori suprotno od onoga što neoliberalna teorija pokušava da promoviše", istakao je on.