NBS: Inflacija u Srbiji manja nego u većini zemalja regiona

U saopštenju se ističe da deo stručne javnosti olako prelazi preko činjenica koje od početka ove godine suštinski opredeljuju kretanje cena širom sveta.

Te činjenice podrazumevaju da su međugodišnje stope inflacije tokom ove godine, a naročito od aprila, pod uticajem niske baze iz istog perioda prošle godine, kada je tražnja za velikim brojem proizvoda bila najniža i kada su sve zemlje imale znatno niže stope inflacije od uobičajenih.

Ovo se, pre svega, odnosi na cene nafte koje su tokom pandemije došle do svojih minimalnih nivoa, da bi se sa oporavkom tražnje tokom ove godine oporavile, nadmašile pretkrizne nivoe i poslednjih meseci su značajno više nego prošle godine.

To je, objašnjavaju iz Narodne banke, uticalo da derivati nafte imaju visok doprinos inflaciji svuda u svetu, pa i kod nas gde je skoro četvrtina avgustovske inflacije direktna posledica rasta svetske cene nafte i derivata nafte na domaćem tržištu.

Navodi se da su cene ostalih primarnih proizvoda i industrijskih sirovina takođe rasle na globalnom nivou paralelno sa oporavkom ekonomske aktivnosti.

Taj rast je u najvećem broju zemalja brži od očekivanja i dovodi do zastoja u proizvodnji i snabdevanju, odnosno do situacija u kojima ponuda ne može u kratkom roku da zadovolji nagli rast tražnje, što pokazuju i globalne cene žitarica, uljarica i drugih poljoprivrednih proizvoda.

"Ukoliko posmatramo samo neprerađenu hranu, voće, povrće i meso, rast njihovih cena čini skoro četvrtinu ukupne inflacije, a ako na to dodamo i cene prerađene hrane, cene hrane čine više od trećine avgustovske međugodišnje inflacije. U celini posmatrano, reč je o faktorima na koje monetarna politika ne može da utiče", naglašava se u saopštenju NBS.

Dodaje se da se pored toga, globalni rast cena poklopio sušom koja se odrazila na kretanje cena poljoprivrednih proizvoda na domaćem tržištu, pre svega na poskupljenje voća, povrća i mesa.

"I kad se ima to sve u vidu šta se može zaključiti. Da li je rast inflacije očekivan? Jeste. Da li je rast inflacije najavljen? Jeste. Da li je trenutno manji nego u većini drugih zemalja u razvoju? Jeste. Da li je globalni fenomen? Jeste, i to takav na koji male i otvorene ekonomije svojim merama ne mogu da utiču", naglašava guverner Narodne banke Srbije Jorgovanka Tabaković.

Ona ponavlja da ćemo ovakva kretanja u inflaciji imati još neko vreme, do kraja ove i u prvim mesecima naredne godine i podseća da se u ekonomiji kaže, da će viša inflacija postojati dok se ne iscrpu efekti niske baze i privremenih poremećaja na globalnom tržištu, odnosno dok se stvari na globalnom nivou ne vrate u normalu.

A u toj normali smo, navodi guverner Tabaković, u prethodnih osam godina imali inflaciju u proseku oko dva odsto.

"Međutim, u delu medija, konkretno u dnevnom listu 'Danas', imamo priliku da vidimo da se iznose stavovi bazirani delom na informacijama, ali delom i na ocenama koje namerno ili nenamerno propuštaju da sagledaju celinu. U tekstu pod nazivom 'Inflacija najveća još od 2013' precizno se navode podaci o avgustovskoj inflaciji kao i proizvodi koji su joj najviše doprineli - pre svega cene neprerađene hrane i cene energenata", ističe Tabaković.

Dodaje da se u samom tekstu jasno navodi da je reč o globalnom problemu, koji je posledica naglog oporavka tražnje, donetih mera za ublažavanje ekonomskih posledica pandemije od strane nosilaca ekonomske politike, ali i određenih problema koji se već duže vremena javljaju u globalnim lancima snabdevanja.

"Ono što je primetno, to je sam izbor 2013. godine kao referentne godine za poređenje po pitanju inflacije, što ukazuje na nastavak principa glasnog prećutkivanja visine inflacije u godinama pre 2013, izražene makroekonomske, finansijske i fiskalne nestabilnosti u tom periodu, kao i neuspeha tadašnjih nosilaca ekonomske politike da svoje znanje koje u javnosti rado ističu, pretoče u opipljive rezultate za stanovništvo i privredu Srbije", navodi guverner Tabaković.

Ističe da je stopa inflacije išla čak i blizu 15 odsto, pa je u junu 2008. iznosila 14,9 odsto, a u aprilu 2011. 14,7 odsto.

Ovo nisu samo pojedinačne situacije, jer je za vreme prethodne globalne ekonomske krize, prosečna godišnja inflacija, merena na isti način i primenom iste metodologije koja se i danas koristi, iznosila devet odsto.

"Konkretno, prosečna međugodišnja inflacija iznosila je 12,5 odsto u 2008. godini, 8,1 odsto u 2009., 6,1 procenat u 2010., 11,2 odsto u 2011. i 7,3 odsto u 2012. godini", precizira ona.

Guverner NBS ocenjuje da je štetno delovanje, ali i nečinjenje praćeno brojnim izgovorima tadašnjih nosilaca ekonomske politike, za posledicu imalo akumuliranje tako velikih problema u bankarskom sektoru Srbije, koji su doveli do propasti četiri banke i posledično do ogromnih troškova za poreske obveznike Srbije.

Pored propasti četiri banke, problemi nisu zaobišli ni ostatak bankarskog sektora koji je tada beležio najslabije pokazatelje i nije mogao da pruži podršku realnom sektoru.

Navodi se da je nivo problematičnih kredita duži vremenski period premašivao 20 odsto, a on je do danas zajedničkim radom sa Vladom Srbije smanjen na samo 3,5 odsto.

Guverner NBS ističe da se veštim izborom perioda posmatranja, po potrebi, u delu stručne javnosti umanjuju rezultati i oko drugih pitanja, pre svega ubrzanja privrednog rasta do koga je, ističe, došlo nakon postizanja i očuvanja makroekonomske, finansijske i fiskalne stabilnosti.

"Ljudi koji su nažalost propustili priliku da u praksi dokažu svoje znanje u analizama privrednog rasta neretko uzimaju period od 2012. do 2016. godine, kada su stope privrednog rasta bile pod velikim uticajem štete koja je srpskoj ekonomiji naneta u ranijem periodu, ali i pod uticajem neophodne fiskalne konsolidacije koja je morala biti sprovedena znatno ranije, onda kada su to radile i sve druge zemlje centralne i jugoistočne Evrope, dakle od 2009. do 2012. Godine", naglašava guverner Jorgovanka Tabaković.

Ističe da je, kada je reč o inflaciji, pored ukupne stope neophodno posmatrati i baznu inflaciju, jer je to deo inflacije na koji mere monetarne politike mogu da utiču.

"Bazna inflacija je u avgustu iznosila 1,8 odsto, a na nivou od oko dva odsto kreće se sve vreme od početka godine" navodi guverner NBS.

Dodaje da ne treba zaboraviti ni da su druge zemlje, pored globalne komponente inflacije, suočene i sa uticajem volatilnosti deviznog kursa na inflaciju.

"Da devizni kurs dinara prema evru nije stabilan kao što jeste, da Narodna banka Srbije ne radi posao na način na koji ga radi, bojim se da bi se inflacija u Srbiji odavno našla na nivoima od preko pet odsto, a da bi pad poslovnog i potrošačkog poverenja do kojeg bi došlo ugrozio i ekonomski oporavak koji je važan za poslovanje privrede i za dalji rast životnog standarda našeg stanovništva", zaključuje guverner Jorgovanka Tabaković.