NBS: Na povećanje inflacije uticale cene hrane i energenata

Pozivajući se na podatke Republičkog zavoda za statistiku, NBS navodi da je inflacija u septembru ove godine na mesečnom nivou iznosila 0,8 odsto, odnosno za 5,7 odsto više u odnosu na isti mesec prethodne godine.

„Gotovo 60 odsto međugodišnje inflacije bilo je opredeljeno faktorima na koje monetarna politika ne može da utiče – cenama neprerađene hrane i energenata, koji čine jednu četvrtinu potrošačke korpe“, navode iz NBS.

Ističu da su te dve grupe proizvoda su, zajedno posmatrano, dale doprinos međugodišnjoj inflaciji od 3,3 procentna poena.

S druge strane, navode iz NBS, dugogodišnja relativna stabilnost deviznog kursa, koja će biti očuvana i u narednom periodu, predstavlja snažno sidro cenovne stabilnosti.

Iz NBS ističu da su cene neprerađene hrane u septembru ove, u odnosu na septembar prethodne godine bile veće za 17,9 odsto, najviše kao posledica rasta cena svežeg povrća od 36,2 odsto i rasta cena svežeg mesa od 15,1 odsto.

Objašnjavaju da su takva kretanja rezultat snažnog rasta cena hrane na globalnom nivou, kao i efekta niske prošlogodišnje baze – cene i jedne i druge grupe proizvoda su tokom prethodne godine bile na izrazito niskim nivoima.

U manjoj meri, međugodišnjem rastu cena neprerađene hrane u septembru doprineo je i rast cena svežeg voća od 6,2 odsto.

Cene energenata su u istom periodu povećane za 9,5 odsto, pre svega kao posledica snažnog rasta cene nafte na svetskom tržištu i dostizanja njenog pretkriznog nivoa, koji je za posledicu imao i povećanje cena derivata nafte na domaćem tržištu od 16,3 odsto u odnosu na septembar prethodne godine kada su cene bile na znatno nižem nivou, objašnjavaju iz NBS.

Kada je reč o povećanju međugodišnje inflacije u odnosu na avgustovskih 4,3 odsto, ono je i dalje pretežno vođeno rastom cena neprerađene hrane, i to pre svega cenama povrća, koje su tokom celog trećeg tromesečja imale sezonski neuobičajeno kretanje, između ostalog i zbog nepovoljnih vremenskih uslova i suše tokom letnjih meseci.

U manjoj meri, ubrzanju inflacije u septembru doprinele su i cene mesa i voća, kao i cene pojedinih usluga.

Međugodišnja bazna inflacija (indeks potrošačkih cena po isključenju hrane, energije, alkohola i cigareta) na koju mere monetarne politike mogu da utiču, u septembru je ponovo bila znatno niža od ukupne inflacije i iznosila je 2,6 odsto, što ukazuje na privremenost inflatornih pritisaka, navode iz NBS.

Dodaju da od početka godine, međugodišnja bazna inflacija kreće se na nivou od oko dva odsto, što je u velikoj meri, kažu iz NBS, rezultat i očuvane stabilnosti deviznog kursa.

Na privremeni karakter inflatornih pritisaka ukazuju i inflaciona očekivanja finansijskog sektora za jednu, dve i tri godine unapred, koja se i dalje kreću oko nivoa od tri odsto, kao i inflaciona očekivanja privrede koja se i dalje kreću u rasponu od dva odsto do tri odsto.

Prema projekciji NBS, međugodišnja inflacija će u naredna dva tromesečja najverovatnije nastaviti da se kreće iznad gornje granice ciljanog raspona od tri ± 1,5 odsto.

Od drugog tromesečja naredne godine iz NBS očekuju povratak međugodišnje inflacije u granice cilja, a zatim od druge polovine godine i njeno kretanje oko centralne vrednosti cilja, čemu će, dodaju, doprineti i očuvanje stabilnosti deviznog kursa i u narednom periodu.

NBS će, kažu, na taj način nastaviti da doprinosi i očuvanju poslovnog, investicionog i potrošačkog poverenja, koje je bilo ključ održanja proizvodnih kapaciteta tokom pandemije i koje će biti od velike važnosti za privredni rast i u narednom periodu.

Imajući u vidu visoku bazu iz ove godine, postoji mogućnost da se u drugoj polovini sledeće godine ukupna inflacija nađe i u donjoj polovini ciljanog raspona od tri ± 1,5 odsto.

Rizici po pitanju inflacije u narednom periodu odnose se pre svega na kretanja cena neprerađene hrane i globalne cene energenata, naglašvaju iz NBS.