GDPR Cookie Consent by Free Privacy Policy

Petrović: Srbija zaostaje u privrednom razvoju za zemljama CIE zbog korupcije

Petrović: Srbija zaostaje u privrednom razvoju za zemljama CIE zbog korupcije
DIJAGNOZA
SEEbiz.eu - regionalni poslovni portal
Objavljeno: 04.05.2021 / 20:37
Autor: SEEbiz / Beta
BEOGRAD - Glavni razlog zbog koga Srbija podbacuje u privrednom rastu za zemljama Centralne i Istočne Evrope (CIE) Rumunijom, Madjarskom, Poljskom i Slovačkom, je loš kvalitet institucija koji se pre svega ogleda u prevelikoj korupciji i nedovoljnom nivou vladavine prava, rekao je predsednik Fiskalnog saveta Pavle Petrović.

Petrović je u intervjuu Beti na pitanje hoće li Srbija smanjiti zaostatak za uporedivim zemljama ako ove godine dostigne privredni rast od šest odsto, rekao da visok privredni rast u jednoj godini ne znači mnogo, naročito u sadašnjim veoma turbulentnim vremenima.

"Privredni rast bi trebalo posmatrati u nešto dužem vremenskom horizontu, a kad se gleda nešto duži horizont vidi se da Srbija ima prosečan rast bruto domaćeg proizvoda (BDP) od 3,5 do četiri odsto godišnje, a trebalo bi da bude oko pet odsto da bi pristizali razvijenije zemlje CIE", rekao je Petrović.

Dodao je da Srbija u nekim godinama ima bolje, a u nekim nešto lošije rezultate, ali ukupno gledano privredni rast je nezadovoljavajući.

Fiskalni savet je, kako je rekao, sugerisao Vladi Srbije da prilikom izrade budžeta za 2021. godinu "ne ide na tako visoku stopu privrednog rasta od šest odsto jer je u vreme neizvesnosti mnogo bolje oprezno planirati privredni rast i poreske prihode, pa se 'iznenaditi' boljim rezultatima nego obratno".

Prvi dostupni ekonomski pokazatelji iz januara i februara, 2021. godine, pema njegovim rečima su i dalje nesigurni, ali nagoveštavaju da je Fiskalni savet bio u pravu, odnosno da bi rast BDP-a u 2021. mogao biti oko četiri, umesto planiranih šest odsto, ali je u medjuvremenu usvojen rebalans budžeta koji, izmedju ostalog, predvidja snažno i ekonomski poželjno povećanje investicija u infrastrukturu.

"Mi smo procenili da bi to veliko povećanje javnih investicija moglo dodati još oko 1,5 odsto na sadašnji tempo privrednog rasta od četiri odsto, pa bi rast BDP-a Srbije u 2021. na kraju ipak mogao da bude preko pet odsto i blizak prvobitnim prognozama Vlade Srbije", rekao je Petrović.

Na pitanje da li postoji mogućnost da se javni dug zadrži ispod 60 odsto BDP-a, kako obećava Vlada Srbije, Petrović je rekao da će, ako se ostvare trenutni planovi Vlade, odnosno deficit budžeta u 2021. zaista bude oko 3,5 milijardi evra kako je planirano usvojenim rebalansom, javni dug premašiti 60 odsto BDP-a.

Fiskalni savet je, prema njegovim rečima, preporučio da se tokom godine naprave uštede i deficit smanji na ispod tri milijarde evra, a sa osetno manjim deficitom smanjila bi se i potreba za zaduživanjem zemlje, pa bi javni dug mogao da ostane ispod 60 odsto BDP-a.

Planirani treći antikrizni paket pomoći neće se, kako je rekao, potrošiti u potpunosti, a ušteda će tu biti najmanje 200 miliona evra, a uz to se neke javne nabavke sprovode sporije od plana, pa je moguće da se ambiciozni plan povećanja javnih investicija neće ostvariti u potpunosti, a ne bi bilo iznenadjenje i da naplata doprinosa bude nešto bolja od očekivanja.

"Medjutim, kada su u prethodnim godinama ostvarene slične uštede Vlada je to obično koristila za finansiranje nekih novih rashoda koji nisu bili planirani budžetom, pa su tako vanredna sredstva davana lokalnoj samoupravi, crkvi, sportskim klubovima, javnim i državnim preduzećima koja imaju probleme u poslovanju ili bi se u decembru jednostavno potrošila na vanredne isplate penzionerima i zaposlenima u javnom sektoru", rekao je Petrović.

Dodao je da je Fiskalni savet sada preporučio Vladi da ove godine bude naročito odgovorna i da sve moguće uštede koje se već naziru iskoristi isključivo na smanjenje deficita kako bi se usporio rast prevelikog javnog duga.

Petrović je rekao da je Fiskalni savet sredinom prošle godine upozoravao Vladu da bude oprezna i prilikom planiranja rasta plata u javnom sektoru budući da je već tada bilo jasno da razvoj epidemiološke situacije može zahtevati pakete pomoći privredi, odnosno dodatno zaduživanje zemlje.

"Naš predlog bio je da se plate u javnom sektoru u 2021. zamrznu ili da se eventualno dozvoli njihova minimalna indeksacija kao što je bio slučaj u većini drugih zemalja CIE", rekao je Petrović.

To je u jednom momentu, prema rečima Petrovića, prihvatilo Ministarstva finansija koje je početkom oktobra 2020. izašlo s najavom da će zarade u 2021. rasti u skladu s inflacijom.

"Medjutim, Vlada je na kraju ipak odlučila da i u 2021. relativno snažno poveća plate u javnom sektoru, što ekonomski nije opravdano", rekao je Petrović.

Dodao je da su plate u državnom sektoru već u 2020. povećane za više od 11 odsto, a potom se, računajući dodatne povišice iz aprilskog rebalansa, u 2021. povećavaju za skoro sedam odsto.

To je, kako je rekao, nerealno i u zbiru višestruko brže od rasta privrede u 2020. i 2021. odakle se taj rast plata finansira što otvara opasne neravnoteže u budžetu.

Drugi problem, prema rečima Petrovića, s prekomernim povećanjem plata u javnom sektoru je to što su one oko 20 odsto veće veće nego u privatnom sektoru iako je posao u javnom sektoru sigurniji.

Istakao je da se tolika razlika ne može opravdati boljom kvalifikacionom strukturom zaposlenih i ukazuje da je javni sektor neopravdano povlašćen u odnosu na privatni.

Treći problem s prekomernim povećanjem zarada je, kako je rekao, to što je ovo trajni budžetski trošak i biće ozbiljan fiskalni problem u narednim godinama.

Odgovrajući na pitanje da li povećanje plata razume kao isključivo populističku meru vlasti ili kao pritisak javnosti da se živi komfornije od mogućnosti, Petrović je rekao da je "prirodno da postoji pritisak zaposlenih u javnom sektoru da im plate budu što veće, ali druge evropske zemlje uglavnom uspevaju da nivo zarada zaposlenih u javnom sektoru usklade sa svojim ekonomskim mogućnostima".

"Mi trenutno imamo veoma lošu kombinaciju da je u isto vreme prosečna plata u javnom sektoru relativno visoka, a da su nedovoljno plaćeni najsloženiji i najodgovorniji poslovi zbog čega postoji manjak zaposlenih u zdravstvu, Poreskoj upravi, inspekcijskim službama, službama za upravljanje EU fondovima", rekao je Petrović.

Dodao je da se iz toga može naslutiti da je trenutno važniji politički prioritet da što više ljudi u javnoj upravi bude zadovoljno, u odnosu na kvalitet rada javnog sektora.

Ocenio je da urediti postojeći sistem plata u državnom sektoru nije samo politički već je veliki i profesionalni izazov jer sadašnji sistem počiva na više desetina medjusobno neusaglašenih propisa pa se tako dešava da je, na primer isti administrativni posao u Ministarstvu unutrašnjih poslova znatno bolje plaćen nego u Ministarstvu gradjevinarstva.

Prema njegovim rečima, Vada još od 2014. najavljuje da će usvojiti jedinstveni sistem platnih razreda za sve zaposlene u državnom sektoru i godišnju indeksaciju zarada definisati na osnovu objektivnih ekonomskih parametara, medjutim, najmanje pet puta do sad probijen je postavljeni rok, pa je očigledno da je rešavanje ovog problema veliki tehnički, a verovatno i politički izazov, zbog čega će javni sektor sve lošije funkcionisati.

Odgovarajući na pitanje da li je moguće povećavati (uskladjivati) penzije brže nego do sada da bi se popravio socijalni položaj na stotine hiljada onih sa penzijama ispod egzistencijalnog minimuma, Petrović je rekao da su ekonomske greške u upravljanju penzijama opasne, a kolika je cena takvih grešaka najbolje ilustruje primer iz 2008. kad su penzije vanredno povećane usled političkih pritisaka, a ne na osnovu objektivnih ekonomskih parametara.

"Niko od tih vanrednih povećanja na kraju nije imao koristi, pa ni sami penzioneri jer su njihove penzije duži niz godina nakon 2008. povećavane sporije od troškova života, a od decembra 2014. do novembra 2018. bile su čak i privremeno smanjene", rekao je Petrović.

Dodao je da "sada kad se penzijski sistem konačno doveo u red i usvojena je održiva 'švajcarska' formula za njihovu godišnju indeksaciju, bilo bi pogubno da se sve to upropasti".

"Švajcarska" formula je, prema njegovim rečima, rezultovala povećanjem penzija u 2020. od 5,4 odsto i od 5,9 odsto u 2021. godini što "možda penzionerima sa ispodprosečnim penzijama izgleda nedovoljno, ali je maksimum koji ekonomija Srbije može da podnese".

Petrović je na pitanje kako ocenjuje povećano ulaganje u naoružanje vojske u toku pandemije rekao "Vlada sama odredjuje svoje prioriteta, ali ovoliko povećanje tih ulaganja nije u ovom trenutku ekonomski opravdano".

Investicije u odbranu godinama imaju, kako je rekao, tendenciju snažnog rasta pa su u periodu 2005. do 2016. uobičajeno iznosile oko 50 miliona evra godišnje, a onda su naglo počela da rastu, do 2019. premašile su 300 miliona evra, a rebalansom planirano da u 2021. budu čak 735 miliona evra.

"To je oko 1,5 odsto BDP-a Srbije, a druge zemlje CIE za investicije u odbrambeni sektor izdvajaju u proseku 0,2-0,3 odsto BDP-a. Nije jasno zašto se u vreme produženog trajanja pandemije toliko favorizuju ova ulaganja, kada se ona ni na koji način ne mogu svrstati u antikriznu politiku", rekao je Petrović.

Istakao je da država još od devedesetih godina prošlog veka nije dovoljno investirala u javni sektor, pa je zbog toga loše stanje infrastrukture putne, železničke, komunalne, zdravstvene.

Prethodnih nekoliko godina javne investicije su, kako je rekao, relativno snažno povećane, što je načelno dobro, ali je to povećanje gotovo isključivo išlo u dva smera: saobraćajnu infrastrukturu i vojsku i policiju.

"Poboljšanje saobraćajne infrastrukture ekonomski nije upitno, ali ostalo je nejasno zašto se država opredelila da u prethodnim godinama toliko investira u vojsku i policiju a ne na primer u zdravstvo, obrazovanje ili smanjenje ekološkog zagadjenja", rekao je Petrović.

Država je, prema njegovim rečima, u poslednje četiri godine za kapitalno opremanje vojske i policije izdvojila ukupno 1,8 milijardu evra, uključujući aprilski rebalans budžeta, što je iznos koji bi bio više nego dovoljan da se u potpunosti reši problem upravljanja otpadom u Srbiji (komunalni, rudarski, gradjevinski, industrijski) ili izgrade sva potrebna postrojenja za preradu otpadnih voda širom zemlje.

Petrović je rekao da će za rešavanje nagominalnih ekoloških problema i zagadjenja zemlje biti potrebno da država u sledećih 10-15 godina uloži oko 8,5 milijardi evra, što znači da godišnja ulaganja u izgradnju prečiščivača otpadnih voda, kanalizacione mreže, vodosnabdevanje, deponije i sisteme za preradu otpada treba da iznose oko 500 mlliona evra.

"I pored naših jasnih sugestija, koje smo ponavljali iz godine u godinu, tek su poslednjim rebalansom budžeta iz aprila planirana ulaganja u ovim oblastima povećana na 160 miliona evra", rekao je Petrović.

Na pitanje koliko je "bačeno" para iz budžeta na neselektivnu pomoć privredi i gradjanima Petrović je rekao da je to teško potpuno precizno proceniti, ali verovatno je oko polovine sredstava neracionalno potrošeno.

"Zapravo čitav nedavno usvojeni rebalans, koji je povećao budžetski deficit sa 1,5 na 3,5 milijarde evra, mogao bi se oceniti kao mešavina potrebnih i neracionalnih mera. S jedne strane povećana izdvajanja za izgradnju infrastrukture i zdravstvo su i ekonomski dobra i potrebna, a za snažno povećanje investicija u vojsku za sad nije dobar trenutak", rekao je Petrović.

Ocenio je da paket pomoći nije napravljen na ekonomski dobar i racionalan način jer se ubedljivo najveći deo sredstava privredi i stanovništvu daje potpuno neselektivno, odnosno i onima kojima ta sredstva nisu potrebna.

On je rekao da nema mnogo smisla zaduživati se pa deliti novac i gradjanima sa iznadprosečnim prihodima ili preduzećima koja u krizi posluju bolje nego inače, poput apoteka, dostave hrane.

"Naša gruba procena je da je oko milijardu evra izdataka moglo da se racionalnije planira, odnosno izbegne. Koliko su to velika sredstva možda najbolje ilustruje činjenica da je za taj novac država mogla da izgradi čitavu deonicu autoputa Beograd-Sarajevo koja prolazi kroz Srbiju, Požega-Kotroman i Sremska Rača-Kuzmin", rekao je Petrović.

Na pitanje da li je Vlada Srbije često "gluva" na na preporuke Fiskalnog saveta, Petrović je rekao da je njegova uloga da pruži objektivne analize, zasnovane na ekonomskom znanju i podacima.

To je, kako je rekao osnov za argumentovanu raspravu u Skupštini i široj javnosti, što na kraju vodi ka poboljšanju javnih politika.

I medjunarodna istraživanja, prema njegovim rečima pokazuju da je ovakva praksa dobra jer se u zemljama koje imaju fiskalne savete vodi odgovornija fiskalna politika.

"Možda na prvi pogled izgleda da je Vlada često 'gluva' na naše preporuke i savete, ali kad se pogleda duži rok, vidi se da je veliki broj mera koje smo predložili bio i usvojen, obično uz odredjeno kašnjenje", rekao je Petrović.

Podsetio je da je Fiskalni savet juna 2011. ocenio da je Zakon o finansiranju lokalne samouprave koji su predložili Ujedinjeni regioni Srbije bio fiskalno neodgovorna i da je prvom trenutku bio "poražen" u Skupštini, da bi se tokom sledeće dve godine ipak taj zakon defakto poništio.

Fiskalni savet je, kako je rekao, u septembru 2012. preporučio da je neophodno zamrzavanje plata i penzija, a poručeno mu je da se kandiduje na izborima, da bi 2015. Vlada, morala ne samo da zamrzne nego da smanji i plate i penzije.

"U februaru 2019. predložili smo više modela za objektivnu indeksaciju penzija, od kojih je Vlada prihvatila 'švajcarsku' formulu, a u ovom, aprilskom rebalansu prihvaćeno je da treba povećati investicije u zaštitu životne sredine, o čemu uporno pričamo od 2018. godine. Nemoguće je da se sve ocene i predlozi Fiskalnog saveta u potpunosti prihvate jer Vlada vodi računa i o političkim, a ne samo ekonomskim interesima", rekao je Petrović.

Tagovi: Pavle Petrović, fiskalni savet, srpska ekonomija, srpski dug, zaduživanje Srbije
PROČITAJ I OVO
Poljska će inflaciju krotiti i nižim PDV-om na grijanje
INFLACIJA
Poljska će inflaciju krotiti i nižim PDV-om na grijanje
VARŠAVA - Poljska će mjerama obuzdavanja inflacije dodati i sniženu stopu PDV-a na grijanje, izjavio je premijer Mateusz Morawiecki.
Plenković: Preusmjeravanje s kriznog upravljanja na konkurentnost i radna mjesta
PRORAČUN
Plenković: Preusmjeravanje s kriznog upravljanja na konkurentnost i radna mjesta
ZAGREB - Premijer Andrej Plenković predstavio je u srijedu u Saboru prijedlog Državnog proračun za 2022., najvažniji financijski dokument države, istaknuvši kako je glavna zadaća preusmjeravanje s kriznog upravljanja prema konkurentnosti i stvaranju novih radnih mjesta.
Tel Aviv zamijenio Pariz kao najskuplji grad na svijetu
PROMJENE
Tel Aviv zamijenio Pariz kao najskuplji grad na svijetu
LONDON - Najveći izraelski grad Tel Aviv najskuplji je na svijetu, pokazala je analiza koja je objavljena u srijedu u britanskom magazinu "The Economist".
Riječki prirez smanjen s 15 na 14 posto
PRIREZ
Riječki prirez smanjen s 15 na 14 posto
RIJEKA - Na sjednici riječkoga Gradskog vijeća u utorak prihvaćen je prijedlog o smanjenju gradskog prireza s 15 na 14 posto uz ocjenu dijela oporbe da je riječ o populističkom potezu vlasti s neznatnim učinkom na prihode građana, ali znatnim smanjenjem proračunskih prihoda.
HUP predlaže uspostavu posebnog instituta rada na daljinu
RAD NA DALJINU
HUP predlaže uspostavu posebnog instituta rada na daljinu
OSIJEK - U Hrvatskoj oko 11 posto zaposlenih radi na daljinu, a moglo bi 34 posto, rečeno je u utorak na okruglom stolu koji je u sklopu projekta DEVOTE (Developing of teleworking future), u organizaciji Hrvatske udruge poslodavaca, Sindikata naftnog gospodarstva i norveške udruge poslodavaca NHO održan u Osijeku.
@ 2020 SEEbiz. All Rights Reserved.
CLOSE