Potrošnja stranaca podigla crnogorski BDP

BDP je za ova tri mjeseca iznosio 1,22 milijarde eura, dok je za isti period prošle godine vrijedio 1,03 milijarde. BDP je imao nominalni rast od 18,2 odsto, a kada se isključi uticaj inflacije, realni rast je 6,1 odsto.

Potrošnja domaćinstava, kao jedan od dijelova BDP-a, u ovom kvartalu iznosila je 1,09 milijardi eura i za 207 miliona ili za 23 odsto je bila veća nego u istom periodu prošle godine. Ovo se odnosi na ukupan promet koji ostvare građani bilo da su državljani, turisti ili stranci sa privremenim boravištem.

Na ovaj rast potrošnje uticalo je povećanje zarada i ostalih primanja građana, povećanje broja turista i njihove potrošnje, ali i povećanje broja stranaca sa privremenim boravkom naročito iz Ukrajine i Rusije.

U BDP se računa i potrošnja država koja je za ove uporedne periode porasla sa 232 na 259 miliona ili za 11,6 odsto. Potrošnja države na javne projekte imala je rast na nivou inflatornog uticaja, tako da nije imala uticaj na realni rast.

Bruto investicije u osnovna sredstva kod privrede imala su rast 253 na 286 miliona eura, što je rast od 13 odsto, i tek je nepuni procenat iznad inflatornog uticaja.

Stavka koja za crnogorske prilike skoro uvijek ima negativni efekat na BDP je saldo između uvoza i izvoza roba i usluga. Taj saldo je za ova tri mjeseca bio u minusu za 430 miliona eura, dok je u istom periodu prošle godine minus iznosio 334 miliona eura. Tako da je negativni efekat ove stavke povećan za 28 odsto.

Izvoz roba i usluga vrijedio je 666 miliona i bio je veći za 178 miliona, dok je uvoz povećan za 273 miliona na 1,09 milijardi. Razlozi za rast ovog negativnog uticaja su povećanje uvoza roba za opštu potrošnju poput, hrane za 30 odsto, automobila za 74 odsto, pića i duvana za 57 odsto, naftnih derivata za 18 odsto, odjeće za 38 odsto, obuće za 67 odsto...

Kako se u izvoz roba i usluga računa i potrošnja stranih turista, ovaj saldo bude pozitivan samo tokom trećeg kvartala (jul, avgust, septembar) kada je dobra turistička godina.

Ministar ekonomskog razvoja i turizma Goran Đurović juče je na svom tviter nalogu napisao da je rast od “nevjerovatnih 6,1 odsto pokazatelj rada Vlade Crne Gore i dokaz da je ova država na pravom putu”.

Monstat je juče objavio i tabelu Eurostata, prema kojoj je Crna Gora druga po veličini rasta BDP-a, a na prvom mjestu je Island sa rastom od 7,1 odsto.

Eurostat ove podatke vodi za 27 zemalja članica, kao i za sedam kandidata i drugih država u Evropi koji su svoju statistiku prilagodili njegovim standardima.

Nakon Islanda i Crne Gore slijede Španija sa rastom od 4,1, Turska sa četiri odsto, Kipar sa 3,4 odsto, Malta sa 3,1 odsto, Norveška sa tri, Hrvatska i Danksa sa po 2,8 odsto... Prosjek rasta kod članica EU je iznosio 1,1 odsto.

Čak osam zemalja imalo je nagativni rast, odnosno pad ekonomije u ovom kvartalu. To su Estonija sa minusom od 3,2 odsto, Litvanija sa 2,5 odsto, Mađarska sa 0,9 odsto, Njemačka i Irska sa minusom od 0,2 osto i Poljska, Češka i Finska koje su imale pad ekonomije za 0,1 odsto.

Od zemalja regiona poslije Crne Gore najveći rast im Hrvatska 2,8 odsto, zatim Sjeverna Makedonija od 2,1 odsto i Slovenija i Srbija sa po 0,7 odsto. Bosne i Hercegovine, Albanije i Kosova nema na listama Eurostata.