Savić: Životni standard građana Srbije će se srozati

Šta nam aktuelni ekonomski pokazatelji govore o budućim privrednim kretanjima, šta da očekujemo od jeseni, koja će, prema brojnim procenama, pokazati prave ekonomske efekte pandemije? Ovih dana čujemo komentare na vest da u prvom kvartalu imamo rast BDP-a od 5 odsto, najveći u regionu, a da li će nam to pomoći da lakše podnesemo udar krize koja je neizbežna?

“Svakako da hoće ali to je samo prvi kvartal, godina ima još tri kvartala. Drugi kvartal, kada je bilo na snazi vanredno stanje, nam ne donosi ništa dobro. S obzirom da tada privreda nije funkcionisala, možemo očekivati loše rezultate. Kada se sve uproseči, mislim da je prognoza Fiskalnog saveta o rastu od -3 posto realnost. A ako se nešto ne promeni na bolje, ako ne savladamo koronu uskoro, taj pad može biti i veći”, ocenio je Savić.

Na pitanje šta to znači za prosečnog građanina u Srbiji, profesor Savić kaže da će mnogi ostati bez posla.

“Značajan broj ljudi ostaće bez psola. To će se najpre desiti u fabrikama stranih kompanija, gde se, da tako kažem, motaju kablovi. Te fabrike su u prethodnim godinama bile generator rasta, ali će sada verovatno mnogi ostati bez plata”, kazao je Savić za Nova.rs.

Prema njegovim rečima, životni standard građana će se – srozati.

“Niko više ne očekuje da će do kraja godine doći do nekog oporavka, zalihe su se istopile, te nas čeka teška ekonomska jesen, gde će većina ljudi živeti znatno lošije nego prethodnih meseci”, kazao je.

Prethodnih dana objavljeno je da će gasi jedna peć u smederevskoj Železari, kao i da radnici Fijata ponovo idu na odmor.

“Što se tiče Fijata, to nije ništa novo, oni već godinu, dve, možda i više, više ne rade nego što rade. Oni su na trećini proizvodnje iz najboljih godina i oni neće nešto specijalnio doprineti padu BDP-a. Veći problem je sa tom peći u Smederevu. To samo govori da je kriza u Srbiji i svetu mimo očekivanja, a toj krivi se ne vidi kraj”, naglasio je gost N1.

Predstoji nam vreme u kojem će, kaže, i druge fabrike iz lanca snabdevanja imati problema, i da će i njihova proizvodnja ići ka dole.

“Malo će biti bolje one koje su oslonjene na domaću proizvodnju, pre svega prehrane, i to je najžilaviji deo naše privrede, ali sve druge će biti u problemu. Ja sam blagi pesimusta, mislim da će stvari biti gore nego do sada”, ocenio je profesor Savić.

U Srbiji su u maju neto direktne strane investicije iznosile 201 milion evra, što je za oko 26 odsto manje nego u istom mesecu prošle godine. I biće još manje, kaže Savić.

“Na to upozoravaju mnogi, strani investitori su nepouzdani partneri, kada krene kolo nizbrdo, onda oni po pravilu se povlače iz biznisa gde god mogu, gledaju da suze proizvodnju, da imaju što manju štetu. Oni su dobrodošli kad su lepa vremena, ali kada kola krenu nizbrdo, oni su prvi koji beže”, rekao je.

Prema podacima Ekonomskog instituta, to država nadoknađuje kapitalnim investicijama – izdacima iz budžeta, koje treba da nadoknade manji priliv stranih investicija. Na pitanje da li možemo da održimo balans na taj način, Savić kaže da je to nerealno očekivati.

“Strane investicije su bile između dve i tri milijarde. Očekivati da je moguće da se to nadoknadi iz budžeta Srbije bez novog zaduživanja, to je nerealno. Mi smo značajan novac potrošili u prethodnom paketu mera pomoći i nije moguće očekivati da država usmeri sredstva u kapitalne projekte”, rekao je Savić.

Kaže – treba raditi na tome da se ne troši više nego što je potrebno.

“Treba gledati da fiskalni defivit u sledećoj godini svedemo na 2,5 posto. Ako ne bude trošenja kao u prvom paketu pomoći, taj novi bi mogao da se održi”, smatra Savić.