Šestović: Srpski BDP ove godine pada 3%

To je za 1,7 odsto manje u odnosu na projekciju iz aprila meseca.

Šestović je istakao da to govori da ekonomska situacija zbog korona krize u regionu Zapadnog Balkana nije tako loša u odnosu na ono što se očekuje za pojedine razvijenije zemlje. Šestović je to obrazložio činjenicom da se ekonomije regiona razlikuju po strukturi od razvijenijih ekonomija, i da nisu tako jako povezane sa globalnim lancima snabdevanja, što se u ovoj situacija pokazalo kao dobra stvar.

Takođe, u regionu samo pojedine zemlje imaju značajnije učešće turizma u BDP, ili saobraćaja, koji su najviše pogođeni krizom.

“U regionu, ekonomski pad se kreće od minus 3 odsto koliko se predviđa za Srbiju, do pada od 12,4 odsto koliko se prognozira za Crnu Goru, koja ima najveće učešće turizma u svom BDP”, rekao je Šestović.

On je dodao da su ove projekcije rađene na osnovu podataka koji su bili dostupni do juna, odnosno jula meseca, i da se sada prikupljaju novi podaci, tako da će se njihove projekcije ažurirati.

“Za iduću godinu Svetska banka prognozira oporavak od 3,5 odsto za Zapadni Balkan. Prognozirane stope oporavka kreću se od 2,9 odsto u Srbiji do 6,9 odsto u Crnoj Gori”, istakao je Šestović.

On je dodao da se za naš region uglavnom predviđa blagi oporavak u narednoj godini, i taj oporavak bi se narednih godina ubrzavao da bi dostigao nivo od 4 odsto godišnje koliko je bio pre pandemije.

U izveštaju Svetske banke se ističe da je nezaposlenost u regionu porasla za polovinu procentnog poena, i ugasila 139 hiljada radnih mesta. Isto tako, procenjuje se da je u regionu još oko 300 hiljada građana zapalo u siromaštvo, ali se naglašava da bi taj broj bio dvostruko veći da nisu bile uvedene mere za suzbijanje posledica pandemije koronavirusa.

Šestović upozorava da su zbog korona krize fiskalni deficiti porasli do neslućenih razmera.

“Sada se potpuno normalno govori da neka zemlja ima fiskalni deficit od 10 ili 12 odsto BDP, SAD će imati fiskalni deficit od preko 20 odsto BDP-a. To su bili nepojmljivi iznosi pre samo 10 meseci”, ističe Šestović i upozorava da su tako visoki fiskalni deficiti doveli do velikog rasta javnog duga u većini zemalja. Na globalnom nivou, došlo je do rasta od čak 19 procentnih poena.

“Tako da smo došli prvi put u situaciju da će udeo javnog duga u svetskom BDP dostići 101 odsto”, rekao je Šestović i istakao da je to situacija koja je uporediva na primer sa periodom posle II svetskog rata i obnovom globalne ekonomije, istakao je Šestović za biznis.rs.