Srbija u drugom kvartalu imala najveći pad BDP-a od 1999. godine

"Najveći pad tokom prethodnih kriza bio je u drugom kvartalu 2009. godine kad je bio gotovo upola manji nego sada i iznosio je 3,5 i u trećem kvartalu 2014. kad je bio četiri odsto usled poplava i ‘provalije’ u kojoj su se nalazile javne finansije zemlje”, rekao je Brčerević za Betu.

Istakao je da neka tumačenja rezultata iz drugog kvartala nisu bila objektivna, u šta spada izjava premijerke Ane Brnabić da je rezultat u drugom kvartalu bio mnogo bolji od očekivanja.

Pad BDP-a od 6,5 odsto nije bio iznenadjenje jer Fiskalni savet je, kako je rekao, prognozirao da će u drugom kvartalu 2020. pad BDP-a iznositi oko sedam odsto.

“Nije iznenadjenje ni to da je pad proizvodnje u Srbiji u drugom kvartalu mnogo manji nego u većini drugih zemalja EU gde je po prvoj proceni Evropskog statističkog zavoda pad BDP-a bio čak 14,4 odsto, preko dva puta dublji nego u Srbiji”, rekao je Brčerević.

Razlog za manji pad proizvodnje u Srbiji nije to što se, kako je rekao, vode uspešnije ekonomske politike od drugih, već to što je Srbija jedna od najsiromašnijih evropskih zemalja.

U privredi Srbije, prema njegovim rečima, nije toliko veliko učešće delatnosti sa visokom dodatom vrednošću, poput autoindustrije, proizvodnje mašina i opreme i turizma, za kojima je u krizi snažno pala tražnja, već se ona u većoj meri oslanja na poljoprivredu, prehrambenu industriju, proizvodnju kućne hemije, koje u krizi nemaju pad.

Ocenio je da nije dobra praksa to što državni zvaničnici Srbije saopštavaju statističke podatke o privredi pre nego što ih objavi nadležna institucija RZS što se potom koristi za pristrasno tumačenje podataka pre nego ih bilo ko vidi.

“Ako RZS ima spremne podatke nekoliko dana pre nego što se zvanično objave, ne vidim razlog zašto to oni prvi ne saopšte, a ako podaci nisu spremni, to je još veći problem, jer njihovo preuranjeno iznošenje u javnost može da napravi pritisak na RZS da se tome prilagodjava”, rekao je Brčerević.

Malo je verovatno i da Srbija, kako je rekao, izbegne pad BDP do kraja godine, što je najavila Brnabić.

“I Fiskalni savet očekuje da se do kraja godine situacija nešto popravi u odnosu na drugi kvartal u kom je trajalo vanredno stanje, ali to poboljšanje iz više razloga neće biti dovoljno da preokrene negativne ekonomske tokove”, rekao je Brčerević.

Razlog zbog koga se očekuje da će se pad BDP-a produžiti do kraja godine je, kako je rekao, to što će neki delovi privrede, kao turizam, biti snažno pogodjeni epidemijom tokom cele godine, što se ne očekuje brz oporavak zemalja EU u koje Srbija izvozi i što su značajno pale strane direktne investicije koje su u prethodnim godinama bile važan pokretač rasta domaće privrede.

Drugi razlog je, kako je rekao, što će rezultati iz druge polovine godine porediti sa visokom bazom iz istog perioda 2019. godine kada je BDP jednokratno povećan usled izgradnje gasovoda Turski tok, pa Fiskalni savet ne očekuje da će se 2020. godina završiti sa nultim rastom kao što najavljuje Brnabić, već sa recesijom, odnosno padom BDP-a od oko tri odsto.

“Problematična je i ocena da je zaposlenost u Srbiji nastavila da se povećava i u ovoj krizi“, naveo je Brčerević.

Tačno je, kako je rekao, da se trend smanjenja zaposlenosti ne vidi u trenutno dostupnim podacima, ali je razlog to što se podaci o neformalnoj zaposlenosti, u kojoj je pad verovatno već počeo, objavljuju sa zakašnjenjem, a u formalnom sektoru isplaćuje se velika državna pomoć privredi za očuvanje radnih mesta.

Prema njegovim rečima, istekom te pomoći, pad zaposlenosti krajem godine i u formalnom sektoru, gotovo je izvestan.

Ekonomski je nemoguće, kako je ocenio, da se poveća zaposlenost, uz relativno dubok pad privredne aktivnosti, kakav ima Srbija.

Brčerević je rekao i da su preterane i ocene sindikata da će u krizi posao izgubiti više stotina hiljada radnika

“Precizne prognoze o broju radnika koji će izgubiti radno mesto još su nemoguće, ali mi za sada očekujemo da bi smanjenje BDP-a od oko tri odsto moglo da dovede do umerenog pada zaposlenosti od jedan do 1,5 odsto, što znači da bi tokom krize bez posla moglo ostati 30.000-50.000 zaposlenih”, rekao je Brčerević.