GDPR Cookie Consent by Free Privacy Policy

Srbija: Zašto će svaki građanin Kini dugovati po 1.300 evra

Srbija: Zašto će svaki građanin Kini dugovati po 1.300 evra
KREDITIRANJE
SEEbiz.eu - regionalni poslovni portal
Objavljeno: 22.07.2021 / 08:22
Autor: SEEbiz/Nova.rs
BEOGRAD - Ukupan javni dug Srbije na kraju maja iznosio je 28,1 milijardu evra ili 55,6 odsto BDP-a, od čega 16,4 milijarde spada u spoljni dug. Stranim vladama Srbija ukupno duguje 2,6 milijardi evra, u šta spada i 1,1 milijarda duga kineskoj EXIM banci (Export-Import Bank of China).

Direktor ekonomske istraživačke jedinice LIBEK-a objašnjava za „Novu“ da je zaduženje kod Kine sada „prilično malo“ i iznosi oko četiri odsto javnog duga, ali zato postoje najave velikih infrastrukturnih projekata i zaduženja kod Kine u narednih nekoliko godina.

„Potpisan je memorandum o izgradnji komunalne infrastrukture, a Kinezi bi trebalo da finansiraju i izgradnju metroa. To još nije dogovoreno i potpisano, pa se ne znaju tačni iznosi, ali bi to zajedno moglo da iznosi između 7,5 i osam milijardi evra, što je ogromna suma za Srbiju“, kaže Gajić.

Ukoliko bi nakon uzimanja ove dve velike pozajmice preostali dug prema Kini bio oko milijardu evra, Srbija bi u tom trenutku Kini dugovala oko devet milijardi, što podeljeno sa 6,9 miliona stanovnika iznosi oko 1.300 evra po stanovniku.

Srbija je dosada od Kine uzimala kredite u jenima i dolarima i to isključivo za infrastrukturne projekte, po kamatnoj stopi od dva do tri odsto. U trenutna zaduženja prema Kini spada kredit za obilaznicu oko Beograda, deo koji uključuje most preko Save kod Ostružnice. Reč je o pozajmici u jenina, po kamatnoj stopi od 2,5 odsto, zbog koje dugujemo još 97,6 milona evra. Po istoj kamatnoj stopi Srbija je uzela kredit u dolarima za izgradnju auto-puta Surčin-Obrenovac (duguje još 164 milona evra) i za drugu fazu izgradnje TE „Kostolac“ B, za koju duguje 154 miliona evra.

Aktuelan je i kredit za prvu fazu izgradnje TE Kostolac B, za koji treba da vratimo još 145 miliona evra. Ova pozajmica se vraća sa kamatom od tri odsto, koja važi za kredit za izgradnju mosta Zemun-Borča od kog je ostalo još 106 miliona duga.

Najpovoljniju kamatnu stopu od dva odsto EXIM banka je Srbiji odobrila za kredit namenjen rekonstrukciji dela pruga od Beograda do Stare Pazove, za koji mora da vrati još 117 miliona evra, a najviše, 215,6 miliona evra, Srbija duguje Kini za kredit sa kamatom od 2,5 odsto namenjen izgradnji auto-puta Obrenovac-Ljig. Taj iznos mora da se vrati do 2034. godine.

Srbija od Kine uzima kredite kroz međudržavne sporazume, koji u Srbiji imaju prioritet u odnosu na domaće zakonodavstvo, što predstavlja zaobilaženje Zakona o javnim nabavkama.

„Kada se dobije novac, umesto da se raspišu tenderi i posao da kompaniji koja ima najbolju i najpovoljniju ponudu, ovakvim kreditnim aranžmanima se sve unapred ugovara: koje radove će izvoditi kineski partner, koje domaći i za koliku ukupnu cenu. Obično se ide na to da kineske firme imaju minimum 51 odsto izvedenih radova“, objašnjava Gajić.

On dodaje da u tim uslovima vlada trgovina interesima i nameštanje dogovora pa cene poslova bivaju značajno više. Osim toga, kako kaže, ni kamatne stope po kojima Kinezi nude kredite više nisu povoljnije od drugih na međunarodnom tržištu, kao što je to bio slučaj u periodu 2011 do 2015. godine.

„Mi sada imamo duplo golo. S jedne strane gubimo zato što su cene radova prenaduvane, a sa druge strane ti krediti sada imaju i veću kamatu od drugih“, poručuje on.

Zakon o budžetu Srbije za 2021. godinu ostavlja mogućnost za nova zaduženja od Kine, i to u iznosu od 240,8 milona evra i još 64,8 miliona dolara. Od toga bi za izgradnju beogradske obilaznice, deonice Bubanj Potok–Pančevo, moglo da bude pozajmljeno 800 miliona evra, za izgradnju deonice auto-puta Beograd-Zrenjanin-Novi Sad 84,4 miliona evra, brzu saobraćajnicu Novi Sad–Ruma 64,8 miliona dolara, za završetak TE Kolubara B 52,3 miliona evra, brzu saobraćajnicu Iverak – Lajkovac 16 miliona evra i 7,1 milion za postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda u Batajnici. Gajić napominje da, ukoliko narednih godina od Kine uzmemo planirane kredite, biće nam neophodan rast BDP-a po više od 20 odsto godišnje da javni dug ne bi prešao zacrtanu granicu od 60 odsto učešća u BDP-u.

Tagovi: Kina, Srbija, zaduživanje, krediti
PROČITAJ I OVO
Butković: Sve moje ambicije ostvarene su izgradnjom Pelješkog mosta
MOST
Butković: Sve moje ambicije ostvarene su izgradnjom Pelješkog mosta
ZAGREB - Ministar prometa Oleg Butković gostovao je u Točki na tjedan na N1 gdje je govorio o izgradnji Pelješkog mosta, pri čemu je istaknuo da sve njegove političke i životne ambicije ostvarene izgradnjom.
Vučić tvrdi da će Srbija preteći Hrvatsku prema iznosu apsolutnog BDP-a
TVRDNJE
Vučić tvrdi da će Srbija preteći Hrvatsku prema iznosu apsolutnog BDP-a
BEOGRAD – Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je sinoć da će Srbija ove godine, već za pet meseci, prvi put preteći Hrvatsku po BDP-u u apsolutnom iznosu, pošto će Srbija na kraju 2021. imati BDP vredan 51 milijardu evra, dok će hrvatski BDP biti nešto ispod 51 milijarde.
Milanović: Kada Srbija uđe u eurozonu, neka i ona predloži Teslu
PREDSJEDNIK
Milanović: Kada Srbija uđe u eurozonu, neka i ona predloži Teslu
ZAGREB - Predsjednik RH Zoran Milanović osvrnuo se na facebooku na reakcije koje je izazvala najava da će Hrvatska na kovanice eura staviti lik Nikole Tesle, poručivši da "kada Srbija uđe u Eurozonu, neka i ona predloži Teslu", a prisjetio se i nekadašnje inicijative SNV-a o osnivanju Tesla banke.
EK: O izgledu eurokovanica odlučuje država koja uvodi euro
JASNA PORUKA
EK: O izgledu eurokovanica odlučuje država koja uvodi euro
BRUXELLES - O izgledu nacionalne strane eurokovanica odlučuje država koja uvodi euro pri čemu mora voditi računa o činjenici da su eurokovanice u optjecaju na cijelom europodručju, a ne samo u državi članici izdavateljici, rekla je u petak glasnogovornica Komisije Dana Spinant.
HZZ: Potpore za srpanj za sve radnike ako ih 70 i više posto ima covid-potvrde
POTPORE
HZZ: Potpore za srpanj za sve radnike ako ih 70 i više posto ima covid-potvrde
ZAGREB - Hrvatski zavod za zapošljavanje u petak je donio mjeru za zadržavanje radnika u djelatnostima kojima je zbog posebnih okolnosti narušena gospodarska aktivnost za srpanj, a koja se vezuje i uz covid-potvrde pa će stopostotni iznos potpore moći ostvariti poslodaci čijih 70 i više posto radnika ima covid-potvrde.
@ 2020 SEEbiz. All Rights Reserved.
CLOSE