GDPR Cookie Consent by Free Privacy Policy

Tabaković: Moguć rast Srbije iznad 6 posto ove godine

Tabaković: Moguć rast Srbije iznad 6 posto ove godine
NBS
SEEbiz.eu - regionalni poslovni portal
Objavljeno: 19.05.2021 / 21:11
Autor: SEEbiz / Tanjug
BEOGRAD - Guverner Narodne banke Srbije Jorgovanka Tabaković smatra da bi stopa rasta Srbije mogla da premaši ove godine projektovanih 6 posto, ako Srbija nastavi sa odličnim ekonomskim rezultatima koje za sada beleži.

Tabaković je, u obraćanju povodom prezentacije majskog izveštaja o inflaciji, istakla da je privreda Srbije dostigla pretkrizni nivo već u prvom tromesečju 2021, jedan kvartal ranije nego što se očekivalo.

Podsetila je da je, prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, međugodišnji rast BDP-a u prvom tromesečju iznosio je 1,2 odsto, dok je na kvartalnom nivou, desezonirano posmatrano, prema proceni centralne banke, BDP povećan za 2,5 posto.

"Ovakav rezultat je bolji od prvobitnih očekivanja, a tome je veliki doprinos dala pojačana aktivnost u građevinarstvu. Takođe, odlični rezultati ostvareni su i u industriji, izvozu i delu uslužnih sektora, uprkos novom talasu pandemije", navela je Tabaković.

Na osnovu bržeg oporavka u prvom tromesečju od očekivanog, većih planiranih kapitalnih investicija države i donetog trećeg paketa fiskalnih mera, NBS procenjuje da će rast BDP-a iznositi 6,0 posto, što je iznad prethodnih projekcija centralne banke.

"Ukoliko Srbija nastavi sa odličnim rezultatima u realizaciji infrastrukturnih projekata i u privlačenju stranih direktnih investicija, stvoriće se mogućnost da stopa rasta bude i veća od sadašnje projekcije od 6,0 procenata, čemu u prilog može ići i dalji uspešan tok procesa vakcinacije, kao i oporavak u uslužnim delatnostima", ističe Tabaković.

Prema njenim rečima, u 2020. godini je, uprkos pandemiji, priliv stranih direktnih investicija dostigao 3,0 milijarde evra i, kao i prethodnih godina, pretežno je bio usmeren u izvozne sektore, a dobar tempo priliva SDI nastavljen je i u ovoj godini.

Guverner NBS, kao važan podatak, navodi da je u 2020. povećana dobit privrede na 433,6 milijardi dinara, pri čemu podaci o strukturi prihoda i rashoda ukazuju na to da su tome u velikoj meri doprinele mere Vlade i NBS, tj. veći prihodi po osnovu subvencija i smanjeni rashodi po osnovu troškova kamata.

Zahvaljujući očuvanju postojećih i otvaranju novih izvoznih kapaciteta u prerađivačkoj industriji i poljoprivredi, Srbija je, napominje, spremno dočekala oporavak eksterne tražnje i u prvom tromesečju ostvarila rast robnog izvoza od čak 16,6 posto međugodišnje, a pritom je zabeležila prvi put suficit na tekučem računu platnog bilansa od blizu 160 miliona evra.

To je, dodaje Tabaković, za čak oko milijardu i 100 miliona evra bolji rezultat u odnosu na prvo tromesečje 2020 godine.

"Uz bruto priliv stranih direktnih investicija, koji je u prvom tromesečju iznosio 960 miliona evra, kao i neto priliv po osnovu portfolio investicija u sličnom iznosu, devizne rezerve zemlje porasle su na 14,3 milijarde evra, čime je dodatno ojačana otpornost na eksterne rizike", predočava guverner NBS.

Naglašava da je Srbija očuvala i svoj kreditni rejting na korak do investicionog i uspešno emitovala evroobveznice po rekordno niskim kamatnim stopama, koje su pre svega upotrebljene za prevremenu otplatu ranije emitovanog skupog duga, ali i za adekvatnu fiskalnu podršku privredi u borbi s pandemijom.

Rejting agencije i druge međunarodne finansijske institucije su, dodaje Tabaković, uverene u održivost srpskih javnih finansija, a povećanje fiskalnog deficita i javnog duga u uslovima pandemije vide kao privremeno i opravdano.

Prema njenim rečima, povećanje učešća javnog duga u BDP-u Srbije tokom 2020. godine bilo jedno od najmanjih u Evropi, čemu je doprineo povoljniji ishod u pogledu privrednog rasta, kao i niži troškovi njegovog servisiranja.

Javni dug opšte države je, napominje Tabaković, tokom 2020. povećan za svega 5,4 procentna poena BDP-a, što je, kaže, višestruko manje od većine evropskih zemalja, u kojima je rast udela javnog duga iznosio i preko 15, a u nekima i preko 20 procentnih poena.

"Iako će ove godine javni dug biti privremeno povećan, cenimo da će ostati ispod mastriškog kriterijuma od 60 posto BDP-a, kao i da će već od sledeće godine biti na silaznoj putanji, što su ocene i domaćih, ali i međunarodnih finansijskih institucija", rekla je guverner.

Tabaković je ponovila i ovom prilikom da je za uspešno hvatanje Srbije u koštac sa korona krizom zaslužno odgovorno vođenje ekonomske politike u prethodnom periodu i koordinisane i pravovremene mere NBS i Vlade Srbije, čime je ekonomska šteta tokom pandemije svedena na minimum.

Na taj način smo, kaže, pad BDP-a u 2020. sveli na svega 1,0 posto, "a njegov pretkrizni nivo uspeli da dostignemo već u prvom tromesečju ove godine - jedno tromesečje ranije nego što smo očekivali".

Kao važne faktore koji su to omogućili navodi očuvanje makroekonomske i finansijske stabilnosti, u čijoj osnovi je relativna stabilnost deviznog kursa, zahvaljujući kojima je sprečen veći pad poslovnog i potrošačkog poverenja tokom prvog talasa pandemije, i obezbeđeno očuvanje poverenja na visokom nivou u kasnijem periodu.

"To je doprinelo da pretkrizni nivo industrijske proizvodnje i izvoza dostignemo još u trećem tromesečju prethodne godine, nakon čega smo bili prilično sigurni da će Srbija biti jedna od retkih zemalja koje će uspeti da zaista ostvare ekonomski oporavak u obliku latiničnog slova 'V'”, zaključila je guverner NBS Jorgovanka Tabaković.

Inflacija u narednih 12 meseci oko 3,0 procenta

Inflacija u Srbiji će se, prema majskim projekcijama Narodne banke Srbije, u narednih godinu dana kretati oko centralne vrednosti cilja od 3,0 procenta, saopštila je Tabaković.

"Prema našoj majskoj projekciji, međugodišnja inflacija će se u narednoj godini dana kretati oko centralne vrednosti cilja pod uticajem privremenih faktora, pre svega svetske cene nafte i primarnih poljoprivrednih proizvoda, koje već izvesno vreme rastu usled povećanog optimizma oko globalnog privrednog rasta", rekla je Tabaković u obraćanju povodom prezentacije majskog izveštaja NBS o inflaciji.

Po očekivanom prestanku delovanja ovih faktora, od sredine naredne godine, inflacija će se, kaže, kretati u donjoj polovini ciljanog raspona od 3,0 posto plus/minus 1,5 odsto i tu će se zadržati u srednjem roku.

Guverner ističe da je inflacija u Srbiji ostala čvrsto pod kontrolom uprkos brojnim šokovima koji su dolazili kako iz međunarodnog okruženja, tako i po osnovu izmenjenih uslova poslovanja i potrošnje u Srbiji, što će se, po oceni NBS, nastaviti i u narednom periodu.

Prosečna inflacija u 2020. je, kako navodi, iznosila 1,6 procenata, a oko donje granice cilja inflacija kretala se i u prvom tromesečju ove godine, čime je NBS očuvala ukupnu makroekonomsku stabilnost, a time i povoljne uslove poslovanja i realnu vrednost dohodaka građana.

"Kao i u drugim zemljama u regionu, pod uticajem viših cena energenata i hrane, kao i usled delovanja efekta niske baze iz istog perioda prethodne godine, inflacija se u aprilu našla blizu centralne vrednosti cilja. Na nivou od oko ili ispod 2,0 procenta sve vreme nalazi se i bazna inflacija, što potvrđuje da su inflatorni pritisci sa strane tražnje i dalje niski", objašnjava Tabaković.

Guverner NBS je takođe rekla da su uslovi zaduživanja na domaćem tržištu ostali povoljni, i da je nastavljen rast kreditne aktivnosti, kao rezultat prethodnog ublažavanja monetarne politike.

Podsetila je da je u periodu od prethodnog Izveštaja o inflaciji, referentna kamatna stopa zadržana na 1,0 posto, što je njen najniži nivo u režimu ciljanja inflacije.

"Finansijski uslovi na domaćem tržištu ostali su podsticajni, a zahvaljujući efektima prethodnog ublažavanja monetarne politike, kao i odobravanju kredita iz garantne šeme po povoljnim uslovima, kamatne stope na dinarske kredite privredi približile su se stopama na evroindeksirane kredite. To je rezultiralo i povećanim korišćenjem dinarskih kredita i daljim napretkom u procesu dinarizacije", navela je Tabaković.

Rast kredita privredi i stanovništvu je, kaže, na međugodišnjem nivou iznosio u proseku 8,7 procenata u prvom tromesečju, predvođen povećanjem investicionih kredita privredi i stambenih kredita stanovništvu, što ukazuje na to da je struktura kredita povoljna sa stanovišta podrške održivom privrednom rastu.

"Ne manje važno, prvi put od izbijanja pandemije, rezultati ankete o kreditnoj aktivnosti pokazuju da su banke u prvom tromesečju ove godine ublažile kreditne standarde, kao i da se očekuje da će to nastaviti i u narednom periodu", dodaje Tabaković.

Učešće problematičnih kredita u ukupnim kreditima i dalje je ispod pretkriznog nivoa i u martu je iznosilo 3,9 posto, navela je guverner, pri čemu je značaj takvog rezultata ilustrovala činjenicom da je u vreme prethodne, finansijske krize 2008. godine, taj pokazatelj iznosio preko 17 procenata.

"Upravo ovaj podatak govori o značaju donetih monetarnih i fiskalnih podsticaja u uslovima krize izazvane pandemijom, ali i relativne stabilnosti deviznog kursa, jer je to omogućilo da se očuva finansijska stabilnost i da se nastavi snažna interakcija realnog i finansijskog sektora", naglasila je Tabaković.

Prioritet monetarne politike i u narednom periodu biće obezbeđenje cenovne i finansijske stabilnosti, uz podršku što bržem rastu naše privrede i zaposlenosti, daljem rastu izvoznog sektora, kao i povoljnom investicionom ambijentu, poručila je guvernerka NBS Jorgovanka Tabaković.

Tagovi: Jorgovanka Tabaković, srpska ekonomija, Narodna banka Srbije, inflacija, inflacija u Srbiji
PROČITAJ I OVO
Krediti stanovništva porasli za milijardu kuna od kraja svibnja
RAST
Krediti stanovništva porasli za milijardu kuna od kraja svibnja

ZAGREB - Ukupni krediti stanovništvu krajem lipnja dosegnuli su 138,9 milijardi kuna, što je za oko milijardu kuna više nego krajem svibnja, a rast za 4,2 milijarde kuna u odnosu na lipanj prošle godine, pokazuju najnoviji podatci Hrvatske narodne banke (HNB).

Rekordan broj novih radnih mjesta u Austriji, ali i 344.000 nezaposlenih
NEZAPOSLENOST
Rekordan broj novih radnih mjesta u Austriji, ali i 344.000 nezaposlenih
BEČ - Nakon teškog razdoblja, uzrokovanog pandemijom, u Austriji je vidljiv pozitivan trend na tržištu rada, jer nezaposlenost pada, a broj radnih mjesta raste.
Broj zaposlenih u industriji na godišnjoj razini nije se mijenjao
TREND
Broj zaposlenih u industriji na godišnjoj razini nije se mijenjao
ZAGREB - Ukupan broj zaposlenih osoba u industriji u lipnju ove godine pao je za 0,1 posto u odnosu na svibanj, dok je prema lipnju prošle godine zadržao istu razinu, pokazuju podaci Državnog zavoda za statistiku (DZS).
Prošli tjedan vrijednost fiskaliziranih računa 32 posto veća nego lani
RAST
Prošli tjedan vrijednost fiskaliziranih računa 32 posto veća nego lani
ZAGREB - U svim djelatnostima iz sustava fiskalizacije prošli je tjedan vrijednost fiskaliziranih računa povećana za 32 posto u odnosu na usporedivi tjedan 2020. godine, a za 11 posto uodnosu na isto razdoblje 2019. godine, pokazuju u ponedjeljak objavljeni podatci Porezne uprave.
Za robu do 22 eura nema carine, ali treba platiti špeditere
SKRIVENI TROŠKOVI
Za robu do 22 eura nema carine, ali treba platiti špeditere

ZAGREB - Otkako je nastupila cijela drama s uvođenjem naplate PDV-a na pakete male vrijednosti, one do 22 eura, potrošači su poprilično izgubljeni u računicama koliko će ih njihovi donedavno jeftini paketi iz Kine na kraju koštati, a kako vrijeme prolazi, sve se veći broj njih susreće s naknadama za koje uopće nisu znali da ih trebaju platiti.

@ 2020 SEEbiz. All Rights Reserved.
CLOSE