Tabaković: Moguć rast Srbije iznad 6 posto ove godine

Tabaković je, u obraćanju povodom prezentacije majskog izveštaja o inflaciji, istakla da je privreda Srbije dostigla pretkrizni nivo već u prvom tromesečju 2021, jedan kvartal ranije nego što se očekivalo.

Podsetila je da je, prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, međugodišnji rast BDP-a u prvom tromesečju iznosio je 1,2 odsto, dok je na kvartalnom nivou, desezonirano posmatrano, prema proceni centralne banke, BDP povećan za 2,5 posto.

"Ovakav rezultat je bolji od prvobitnih očekivanja, a tome je veliki doprinos dala pojačana aktivnost u građevinarstvu. Takođe, odlični rezultati ostvareni su i u industriji, izvozu i delu uslužnih sektora, uprkos novom talasu pandemije", navela je Tabaković.

Na osnovu bržeg oporavka u prvom tromesečju od očekivanog, većih planiranih kapitalnih investicija države i donetog trećeg paketa fiskalnih mera, NBS procenjuje da će rast BDP-a iznositi 6,0 posto, što je iznad prethodnih projekcija centralne banke.

"Ukoliko Srbija nastavi sa odličnim rezultatima u realizaciji infrastrukturnih projekata i u privlačenju stranih direktnih investicija, stvoriće se mogućnost da stopa rasta bude i veća od sadašnje projekcije od 6,0 procenata, čemu u prilog može ići i dalji uspešan tok procesa vakcinacije, kao i oporavak u uslužnim delatnostima", ističe Tabaković.

Prema njenim rečima, u 2020. godini je, uprkos pandemiji, priliv stranih direktnih investicija dostigao 3,0 milijarde evra i, kao i prethodnih godina, pretežno je bio usmeren u izvozne sektore, a dobar tempo priliva SDI nastavljen je i u ovoj godini.

Guverner NBS, kao važan podatak, navodi da je u 2020. povećana dobit privrede na 433,6 milijardi dinara, pri čemu podaci o strukturi prihoda i rashoda ukazuju na to da su tome u velikoj meri doprinele mere Vlade i NBS, tj. veći prihodi po osnovu subvencija i smanjeni rashodi po osnovu troškova kamata.

Zahvaljujući očuvanju postojećih i otvaranju novih izvoznih kapaciteta u prerađivačkoj industriji i poljoprivredi, Srbija je, napominje, spremno dočekala oporavak eksterne tražnje i u prvom tromesečju ostvarila rast robnog izvoza od čak 16,6 posto međugodišnje, a pritom je zabeležila prvi put suficit na tekučem računu platnog bilansa od blizu 160 miliona evra.

To je, dodaje Tabaković, za čak oko milijardu i 100 miliona evra bolji rezultat u odnosu na prvo tromesečje 2020 godine.

"Uz bruto priliv stranih direktnih investicija, koji je u prvom tromesečju iznosio 960 miliona evra, kao i neto priliv po osnovu portfolio investicija u sličnom iznosu, devizne rezerve zemlje porasle su na 14,3 milijarde evra, čime je dodatno ojačana otpornost na eksterne rizike", predočava guverner NBS.

Naglašava da je Srbija očuvala i svoj kreditni rejting na korak do investicionog i uspešno emitovala evroobveznice po rekordno niskim kamatnim stopama, koje su pre svega upotrebljene za prevremenu otplatu ranije emitovanog skupog duga, ali i za adekvatnu fiskalnu podršku privredi u borbi s pandemijom.

Rejting agencije i druge međunarodne finansijske institucije su, dodaje Tabaković, uverene u održivost srpskih javnih finansija, a povećanje fiskalnog deficita i javnog duga u uslovima pandemije vide kao privremeno i opravdano.

Prema njenim rečima, povećanje učešća javnog duga u BDP-u Srbije tokom 2020. godine bilo jedno od najmanjih u Evropi, čemu je doprineo povoljniji ishod u pogledu privrednog rasta, kao i niži troškovi njegovog servisiranja.

Javni dug opšte države je, napominje Tabaković, tokom 2020. povećan za svega 5,4 procentna poena BDP-a, što je, kaže, višestruko manje od većine evropskih zemalja, u kojima je rast udela javnog duga iznosio i preko 15, a u nekima i preko 20 procentnih poena.

"Iako će ove godine javni dug biti privremeno povećan, cenimo da će ostati ispod mastriškog kriterijuma od 60 posto BDP-a, kao i da će već od sledeće godine biti na silaznoj putanji, što su ocene i domaćih, ali i međunarodnih finansijskih institucija", rekla je guverner.

Tabaković je ponovila i ovom prilikom da je za uspešno hvatanje Srbije u koštac sa korona krizom zaslužno odgovorno vođenje ekonomske politike u prethodnom periodu i koordinisane i pravovremene mere NBS i Vlade Srbije, čime je ekonomska šteta tokom pandemije svedena na minimum.

Na taj način smo, kaže, pad BDP-a u 2020. sveli na svega 1,0 posto, "a njegov pretkrizni nivo uspeli da dostignemo već u prvom tromesečju ove godine - jedno tromesečje ranije nego što smo očekivali".

Kao važne faktore koji su to omogućili navodi očuvanje makroekonomske i finansijske stabilnosti, u čijoj osnovi je relativna stabilnost deviznog kursa, zahvaljujući kojima je sprečen veći pad poslovnog i potrošačkog poverenja tokom prvog talasa pandemije, i obezbeđeno očuvanje poverenja na visokom nivou u kasnijem periodu.

"To je doprinelo da pretkrizni nivo industrijske proizvodnje i izvoza dostignemo još u trećem tromesečju prethodne godine, nakon čega smo bili prilično sigurni da će Srbija biti jedna od retkih zemalja koje će uspeti da zaista ostvare ekonomski oporavak u obliku latiničnog slova 'V'”, zaključila je guverner NBS Jorgovanka Tabaković.

Inflacija u narednih 12 meseci oko 3,0 procenta

Inflacija u Srbiji će se, prema majskim projekcijama Narodne banke Srbije, u narednih godinu dana kretati oko centralne vrednosti cilja od 3,0 procenta, saopštila je Tabaković.

"Prema našoj majskoj projekciji, međugodišnja inflacija će se u narednoj godini dana kretati oko centralne vrednosti cilja pod uticajem privremenih faktora, pre svega svetske cene nafte i primarnih poljoprivrednih proizvoda, koje već izvesno vreme rastu usled povećanog optimizma oko globalnog privrednog rasta", rekla je Tabaković u obraćanju povodom prezentacije majskog izveštaja NBS o inflaciji.

Po očekivanom prestanku delovanja ovih faktora, od sredine naredne godine, inflacija će se, kaže, kretati u donjoj polovini ciljanog raspona od 3,0 posto plus/minus 1,5 odsto i tu će se zadržati u srednjem roku.

Guverner ističe da je inflacija u Srbiji ostala čvrsto pod kontrolom uprkos brojnim šokovima koji su dolazili kako iz međunarodnog okruženja, tako i po osnovu izmenjenih uslova poslovanja i potrošnje u Srbiji, što će se, po oceni NBS, nastaviti i u narednom periodu.

Prosečna inflacija u 2020. je, kako navodi, iznosila 1,6 procenata, a oko donje granice cilja inflacija kretala se i u prvom tromesečju ove godine, čime je NBS očuvala ukupnu makroekonomsku stabilnost, a time i povoljne uslove poslovanja i realnu vrednost dohodaka građana.

"Kao i u drugim zemljama u regionu, pod uticajem viših cena energenata i hrane, kao i usled delovanja efekta niske baze iz istog perioda prethodne godine, inflacija se u aprilu našla blizu centralne vrednosti cilja. Na nivou od oko ili ispod 2,0 procenta sve vreme nalazi se i bazna inflacija, što potvrđuje da su inflatorni pritisci sa strane tražnje i dalje niski", objašnjava Tabaković.

Guverner NBS je takođe rekla da su uslovi zaduživanja na domaćem tržištu ostali povoljni, i da je nastavljen rast kreditne aktivnosti, kao rezultat prethodnog ublažavanja monetarne politike.

Podsetila je da je u periodu od prethodnog Izveštaja o inflaciji, referentna kamatna stopa zadržana na 1,0 posto, što je njen najniži nivo u režimu ciljanja inflacije.

"Finansijski uslovi na domaćem tržištu ostali su podsticajni, a zahvaljujući efektima prethodnog ublažavanja monetarne politike, kao i odobravanju kredita iz garantne šeme po povoljnim uslovima, kamatne stope na dinarske kredite privredi približile su se stopama na evroindeksirane kredite. To je rezultiralo i povećanim korišćenjem dinarskih kredita i daljim napretkom u procesu dinarizacije", navela je Tabaković.

Rast kredita privredi i stanovništvu je, kaže, na međugodišnjem nivou iznosio u proseku 8,7 procenata u prvom tromesečju, predvođen povećanjem investicionih kredita privredi i stambenih kredita stanovništvu, što ukazuje na to da je struktura kredita povoljna sa stanovišta podrške održivom privrednom rastu.

"Ne manje važno, prvi put od izbijanja pandemije, rezultati ankete o kreditnoj aktivnosti pokazuju da su banke u prvom tromesečju ove godine ublažile kreditne standarde, kao i da se očekuje da će to nastaviti i u narednom periodu", dodaje Tabaković.

Učešće problematičnih kredita u ukupnim kreditima i dalje je ispod pretkriznog nivoa i u martu je iznosilo 3,9 posto, navela je guverner, pri čemu je značaj takvog rezultata ilustrovala činjenicom da je u vreme prethodne, finansijske krize 2008. godine, taj pokazatelj iznosio preko 17 procenata.

"Upravo ovaj podatak govori o značaju donetih monetarnih i fiskalnih podsticaja u uslovima krize izazvane pandemijom, ali i relativne stabilnosti deviznog kursa, jer je to omogućilo da se očuva finansijska stabilnost i da se nastavi snažna interakcija realnog i finansijskog sektora", naglasila je Tabaković.

Prioritet monetarne politike i u narednom periodu biće obezbeđenje cenovne i finansijske stabilnosti, uz podršku što bržem rastu naše privrede i zaposlenosti, daljem rastu izvoznog sektora, kao i povoljnom investicionom ambijentu, poručila je guvernerka NBS Jorgovanka Tabaković.