Potrošnja goriva u Srbiji od početka krize pala 15%

To je danas za Tanjug rekao generalni sekretar Udruženja naftnih kompanija Srbije Tomislav Mićović.

Benzin i dizel su u Srbiji ove godine prvo pojeftinili za 27 do 32 dinara, a nedavno su poskupeli za 11-12 dinara.

Cene su pratile periode velikog pada cene nafte a zatim i period porasta te cene na svetskom tržištu.

"Ovakve promene cena u Srbiji se pre svega mogu pripisati promeni cene sirove nafte, mada je u međuvremenu došlo do povećanja i akcize za 1,3 dinara sa PDV-om. Sada je cena sirove nafte čitavog avgusta, između 40 i 45 dolara po barelu, i može se reći da je stabilna, samim tim nema promena troškova naftnih kompanija pa ni cene goriva", kaže Mićović.

Na pitanje kakve se cene mogu očekivati u narednom periodu on kaže kako nikada nije bilo nezahvalnije bilo šta dugoročno prognozirati.

"Nema najava nekih većih promena na globalnom ni na lokalnom tržištu, očekujem da će ove cene goriva ostati. Da li će biti dinar ili dva, gore ili dole, teško je predvideti ali to ne može dramatično da promeni život ili ekonomiju", kaže on.

Mićović kaže da je ove godine s obzirom na dramatična dešavanja u društvu i na tržištu nafte i derivata zabeleže neuobičajeno mali pad potrošnje goriva u Srbiji.

"U prvih šest meseci samo 10 posto je bila manja potrošnja goriva. Od marta do danas pad je oko 15 procenata. To je još uvek manje nego što bi se očekivalo", rekao je on.

Ovog leta izostao je tranzit kroz Srbiju, ali se naši građani unutar granica države daleko više kreću, mnogi rade od kuće ali se manje prelazi granica i kupuje gorivo u BiH i Severnoj Makedoniji i Mićović kaže da takva kretanje na tržištu jedna drugo potiru.

Dodaje da se na nacionalnom tržištu potrošnja ipak ne vraća očekivanom dimikom a tek će se videti kako će septembar pre svega po pitanju pandemije uticati na privredu.

Ona kaže da će potrošnja na poljoprivredi i ove jeseni postojati, da se izgradnja puteva odvija planiramo dinamikom, a u problemu su trasporteri u prevozu putnika koji su ozbiljni potrošači.

"Smatramo da je prilika da država preduzme korake i pomogne privredi. Treba možda postaviti pitanje opšteg smanjenja akciza, ali bi svakako bio korak da se napravi diferencijacija između poljoprivrede, transporta, industrije i ostale potrošnje", kaže on.

Objašnjava da u većini zemalja postoje različite akcizne stope za različite namene, i da je to prilika za Srbiju kako bi pomogla svojoj ekonomiji.

"Manje fiskalno opterećenje za određene namene povećalo bi potrošnju goriva, šlo bi išlou prilog naftnim kompanijama ali istovremeno ne može da ne ide u prilog budžetu. Svako povećanje potrošnje dovelo bi do povećanog priliva u budžet, bez obzira na smanjenje akciza. Mi cenimo da bi kroz jaču ekonomiju sve to bilo vraćeno u budžet više nego što bi budžet izgubio smanjenjem priliva od akciza", kaže on.