Srbija pregovara o gasu iz Azerbejdžana

Demostat prenosi navode iz Ministarstva da bi taj gas Srbija mogla da dobija već od sledeće godine i dodaje da Srbija razmatra i mogućnost rezervacije određenog kapaciteta gasa u LNG terminalu za tečni prirodni gas u Aleksandropolisu u Grčkoj.

Izgradnja gasnog interkonektora Srbija-Bugarska, koji bi trebalo da omogući diverzifikaciju izvora snadbevanja, veću energetsku stabilnost i oslobodi Srbiju i region zavisnosti od ruskog gasa, biće završena pre početka nove grejne sezone, dakle do jeseni ove godine, uveravaju izvori Demostata iz Energetske zajednice.

Na pitanja Demostata da li Srbija već ima potpisane sporazume ili dogovor sa novim snabdevačima i iz kojih zemalja će dolaziti gas, iz Ministarstva rudarstva i energetike odgovorili su da su sa partnerima iz Azerbejdžana u toku razgovori o količini i cenama gasa, „koji bi Srbija mogla dobijati od iduće godine“.

Demostat podseća da je generalni direktor Srbijagasa Dušan Bajatović rekao sredinom marta da je Srbija već rezervisala 300 miliona kubika gasa u LNG terminalu za tečni prirodni gas u grčkoj luci Aleksandropolis.

Iz Ministarstva podsećaju da će završetkom izgradnje gasne interkonekcije Srbija-Bugarska, Srbija dobiti mogućnost za povezivanje sa izvorima gasa koji dolaze do Grčke, uključujući gas iz Azerbejdžana i Kaspijskog regiona i LNG terminala u Grčkoj, a taj terminal može da prima gas iz celog sveta, pa bi tako među snadbevačima mogli da budu Katar, Norveška ili američke kompanije, navode za Demostat izvori iz Energetske zajednice.

Gasni interkonektor bi trebalo da promeni energetsku sliku celog regiona, koji u velikoj meri zavisi od ruskog gasa.

Kad je reč o Srbiji, gas čini oko 13 odsto potrošnje primarne energije, a trenutno u zemlju može da uđe samo preko dve tačke – iz Bugarske kod Zaječara preko gasovoda Balkanski tok (deo Turskog toka, zajedničkog projekta Rusije i Turske), i iz Mađarske.

Srbija je zavisna od ruskog gasa, koji se doprema Turskim tokom – iz Rusije, ispod Crnog mora, preko Turske i Bugarske, a kupuje ga po povlašćenoj ceni, dok preostali, mali deo gasa, kupuje na tržištu po tržišnim cenama.

Cilj Evropske unije jeste energetska diverzifikacija, posebno nakon što je počeo rat u Ukrajini, zbog čega su se neke zemlje EU oslobodile zavisnosti od ruskog gasa ili su na putu da to urade, piše Demostat.

EU je kroz IPA fondove za Srbiju izdvojila 49,6 miliona evra bespovratnih sredstava za projekat gasni interkonektor, čija je ukupna vrednost 85,5 miliona evra.

Ostatak novca Srbija je obezbedila kroz kredit Evropske investicione banke, a iz budžeta je izdvojeno 15 miliona evra i 7,5 miliona evra za pripremne radove i projektovanje.

Ukupna dužina gasovoda Srbija-Bugarska kroz obe države biće 170 kilometara i celom dužinom će biti dvosmeran.

Gasovod u Srbiji biće dužine 109 kilometara i moći će da prenese 1,8 milijardi kubnih metara prirodnog gasa godišnje.

Novi gasovod će, kako je najavljeno, obezbediti dodatnih 60 odsto povećanja kapaciteta u odnosu na trenutne godišnje potrebe Srbije, koje iznose oko tri milijarde kubnih metara gasa godišnje.