Ne samo ovaj, već i mnogi drugi činioci ukazuju na njihovu vitalnu ulogu za zajednicu, pre svega obrazovnu, ekonomsku, pa čak i zdravstvenu.
Na temeljima tolerancije i kulturnih razlika, muzeji jačaju društvenu koheziju, neguju kreativnost, čuvaju i prenose kulturu kolektivnog sećanja. Oni nam pomažu da učimo iz sopstvene prošlosti kako bismo bolje razumeli sadašnjost, društvo, našu zemlju, kao i nas same, te kako bismo ostvarili pozitivne promene za budućnost.
Ne treba zanemariti i njihovu ulogu u promociji turizma kao ključnog doprinosa u održivom ekonomskom razvoju jedne zemlje. Studije pokazuju da muzeji godišnje prihoduju državnom budžetu kako od prodaje ulaznica, publikacija, suvenira i potrošnje ostvarene u muzejskim restoranima i kafeima, tako i indirektnim prihodima koje posetioci ostavljaju trošeći svoj novac oko samih muzejskih institucija, na smeštaj, hranu i sl.
U godini pandemije, koja je uzrokovala zdravstvenu, a sasvim izvesno i ekonomsku krizu, muzeji su nam značajni i zbog njihovog doprinosa boljem mentalnom zdravlju. Mnogobrojni muzejski projekti kao i istraživanja izvedena u saradnji sa zdravstvenim ustanovama ukazuju na njihovu veliku ulogu u redukovanju anksioznosti, depresije i pozitivnog uticaja na stanje uma kod pojedinaca. Zbog toga su nam u periodu poljuljanog mentalnog zdravlja usled karantinske izolacije, socijalnog distanciranja ali i ekonomske krize, muzejska okruženja i njihovi sadržaji preko potrebni.
No, i njima je, kao i kompanijama, neophodna pomoć da opstanu i prevaziđu teške uslove koje nameće kriza. Prema izveštaju UNESCO-a, karantin je primorao oko 85.000 muzeja širom sveta da privremeno zatvore vrata za svoje posetioce. Trećina njih će otpuštanjem i ostalim rezanjem troškova morati da smanji svoje kapacitete kako bi opstala, dok njih više od 10% moguće da se nikada neće ponovo otvoriti. Mnogi muzeji, među kojima i institucije iz regiona, prilagodili su se već novonastaloj situaciji tako što su povećali svoju digitalnu prisutnost na internetu za 50%. Međutim, iz iskustva svetske ekonomske krize iz 2008. godine, institucije kulture sasvim izvesno čeka borba za opstanak nakon pandemije virusa covid-19. Smanjenje budžeta kao i ostvarenih prihoda, otpuštanje radnika, samo su neki od neizbežnih scenarija u postpandemijkoj godini. Jesmo li nešto naučili iz prethodnog iskustva kada su muzeji bili primorani da razviju svoje preduzetničke sposobnosti, ostaje da se vidi.
Kulturhack podcast u saradnji sa SEEbiz portalom nastoji da obradi teme različitih modela finansiranja institucija kulture, njihov značaj za ekonomiju, ali i društvo, kao i resursa koji mogu da im pomognu u opstajanju u vreme ekonomske krize. Na SEEbiz portalu moći ćete da pratite specijalno izdanje podcasta, koje će se kroz razgovore sa stručnjacima iz oblasti pretežno muzeologije i ekonomije baviti modelima finansiranja u kulturi, uticajem ekonomske krize na muzejske institucije kao i primerima iz prakse saradnje kulturnog i komercijalnog sektora.
