Rad od kuće i njegove posledice tokom pandemije: Evo kakva je praksa u Srbiji

Sa aspekta kompanije, rad od kuće može imati dosta prednosti. Pre svega, govorimo o smanjenju troškova poslovanja kao što su zakupi, održavanje poslovne infrastrukture, troškovi za kancelarijski materijal i druge kancelarijske protrebe, restorane, putovanja i slično.

Pored toga, rad na daljinu omogućava kompanijama pristupanje širem tržištu radne snage i zapošljavanje ljudi iz različitih socioekonomskih, geografskih i kulturnih sredina i sa različitim perspektivama i znanjima. Dodatno, kompanije su u mogućnosti da privuku veći broj kvalitetnih kanditada ako u paketu nude i opciju rada od kuće u određenim invervalima. Stoga, smatramo da su ovakve kompanije atraktivnije kandidatima, posebno u oblasti informacionih tehnologija. Prema određenim istraživanjima pokazalo se da rad od kuće ima uticaj na porast produktivnosti jer nema tzv. „potrošača vremena“ kao što su nepotrebni interni sastanci, nepozvani gosti, učestala neformalna komunikacija između zaposlenih i slično.

Što se tiče potencijalno negativnih uticaja koje rad od kuće može imati na poslovanje kompanije, oni su višestruki. Pre svega, radom od kuće ljudi se „otuđuju“ od kompanije od koje rade, kao i od zajednice sa kojom rade. Naši interesi, motivacija, zdravlje i sreća neraskidivo su vezani za osećaj pripadnosti zajednici koja deli zajedničke interese i ciljeve. Pripadnost je čovekova emocionalna potreba da bude prihvaćen član grupe. Potreba za pripadanjem je potreba da se drugima poklanja i obraća pažnja.

Kada zaposleni rade od kuće, opada mogućnost kontrole izvršenih zadataka, i pored pojave raznih alata za praćenje rada zaposlenih. Izazovi organizovanja projekata i poslova, dosta su izraženiji, dok je prodavcima otežano komuniciranje sa klijentima.

U uslovima rada od kuće, teže je izgraditi željenu korporativnu kulturu, koja se temelji na principima kao što su poverenje među zaposlenima i poslovnim komitentima, timski duh, otvorena i dovoljno frekventna komunikacija, razvoj empatije i poslovnih veština, pozitivna energija i atmosfera. Pored toga, u uslovima rada od kuće, izazovi liderstva i razvoja zaposlenih su prilično visoki.

Jedno od pitanja koje se postavlja je da li kompanije moraju da nadoknade troškove zaposlenima za rad od kuće i kakav je pravni i poreski aspekt takvih troškova. S tim u vezi iznosimo osnove regulative u Srbiji, s napomenom da je za svaki konkretni slučaj specifičan pa je stoga poželjno angažovati poreskog savetnika.

Kako bismo ocenili poreski efekat rada od kuće u pogledu rashoda koji se odnose na zaposlene, najpre ćemo analizirati aspekte tri zakona: Zakona o radu, Zakona o porezu na dohodak građana i Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje.

Zakon o radu naglašava da se radni odnos može zasnovati za obavljanje poslova van prostorija poslodavca, odnosno kod kuće.

Ugovorom o radu zasniva se gore pomenuti radni odnos i bliže određuje odnos između poslodavca i zaposlenog. Napominjemo da pre svega treba da sadrži način:

obračuna visine naknade troškova za upotrebu sredstava za rad,
obračuna drugih troškova i njihovog utvrđivanja,
vršenja nadzora nad radom zaposlenog i slično.

Napominjemo da se primanja zaposlenog po osnovu naknade troškova za upotrebu sopstvenih sredstava za rad kao i naknade drugih troškova rada ne smatraju zaradom u skladu sa Zakonom o radu.

Navedena primanja zaposlenog nisu uključena u osnovicu za obračun doprinosa za obavezno socijalno osiguranje, odnosno prilikom plaćanja naknade troškova ne postoji obaveza da se obračunaju i plate doprinosi za obavezno socijalno osiguranje.

Sa stanovišta pomenutih naknada, ne postoji ni obaveza plaćanja poreza na dohodak građana, s obzirom da su troškovi nastali u svrhu obavljanja poslovne delatnosti i čine poslovni rashod za poslodavca. Sa stanovišta zaposlenog, primanja ne bi trebalo predstavljati kao prihod, budući da se radi o naknadnim troškovima. Kao što smo već napomenuli, ovakva primanja nisu zarada u skladu sa Zakonom o radu i samim tim ne postoji obaveza plaćanja poreza.

Za rad od kuće obično se javljaju dve vrste troškova u praksi:

troškovi opreme (npr. stolica, sto, štampač, telefon i slično)
i troškovi za pokrivanje tekućih rashoda koje zaposleni svakako plaća (internet, telefon, struja i slično)

Povraćaj iznosa za kupovinu osnovnih sredstava ne smatra se naknadom troškova, već samo naknadom za upotrebu. Naknadu za upotrebu zaposlenom se isplaćuje mesečno u iznosu jednakom mesečnom iznosu ukupne amortizacije osnovnog sredstva.

Kada govorimo o drugim troškovima, neophodno je internim aktom jasno i nedvosmisleno odrediti način obračuna iznosa koji se refundira. Pri čemu on zavisi i od dokaza o nastalim troškovima koji zaposleni priloži.

Na kraju, zaključak je da će mnoge kompanije i nakon pandemije za opciju imati rad od kuće, u većoj meri nego što je to bio slučaj pre pandemije. Svakako, ključni izazov za kompanije je kako će takav rad uticati na produktivnost i satisfakciju zaposlenih, kao i na celokupnu organizaciju poslovanja i poslovne procese, a u cilju sticanja dobiti.