Zoran Petrović: Politička karikatura i danas je na udaru cenzure

U literaturi je karikatura opis osobe koja upotrebljava pretjerivanje nekih karakteristika i pretjerano pojednostavljivanje drugih. Karikature mogu biti uvredljive, mogu poslužiti u političke svrhe ili se crtati isključivo radi zabave. Karikature političara najčešće se koriste u uređivačkim crtićima, dok se karikature filmskih zvijezda često nalaze u časopisima za zabavu.

Za SEEbiz govori Zoran Petrović.  Radio kao ilustrator, dizajner, karikaturist, objavio dvadesetak knjiga karikatura. Osamdesetih godina, na putu za New York, kratko je svratio u Frankfurt. I tu ostao do danas.

Sudionik je svih važnih festivala karaikature (većinom u Francuskoj koja ponajviše njeguje tu tradiciju), organizirao i vodio festival karikature u Danskoj. Posljednjih godina naglasak je stavio na skulpture u drvetu i betonu.

SEEbiz: Kako biste definirali karikaturista?

Petrović: Onaj koji gleda drugačije na svet. Ne zato što hoće, genetika mu je dala nešto drugo. Ponekada da bi rasveselio, a nekada da bi kritikovao. I još ako ima lep crtež....

SEEbiz: Karikaturist mora imati radar za malog čovjeka... što to znači?

Petrović: Ne znam šta to znači, ali «mali» ljudi su meni dragi, vickastiji, imaju duha. A iskreno ima ih više, tako da upadaju u oči.

SEEbiz: Karikaturisti prezentiraju krajnje emocije društva, najpozitivnije i najnegativnije? Biti karikaturist je težak posao, posebice kada svaki dan morate nasmijati čitatelje. Kako to komentirate?

Petrović: Teško. Da razjasnimo, kratko, jer bi mogao da napišem doktorski rad o tome, mada mi ne bi uspelo jer sam sa školom bio uvek na bio Vi.

Postoji dnevna karikatura, politička, ekonomska i sve ostalo... ljubav, sport..... Dnevna kada je karikaturista vezan za redakciju ili agenturu i mora svakoga dana, ili jednom nedeljno, da na određenu temu uradi komentar. Drugi oblik je slobodan i radi šta hoće i šta mu se sviđa. Problem... prvi dobija honorar i može pristojno da živi. A drugi... šta mu bog da. I ne smeju se uvek.

Treba se informisati, čitati, slušati vesti i onda način razmišljanja karikaturiste odlučuje šta će da radi. Opet i tu ima razlika... politički korektni (odvratan izraz) i ovi koji to nisu. Finansijski bolje prođu oni prvi. Ovi drugi imaju tapšanje po ramenu. Prija, ali...

SEEbiz: Gdje crpite inspiraciju?

Petrović: Ne znam... Valjda je urođeno, svi mi koji se time bavimo imamo neki poremećaj u genetskom kodu, hvala Bogu. Ne treba zaboraviti humoriste, pisce aforizama. Dnevna događanja vidimo i komentarišemo na drugi način. I što si stariji i iskusniji sve si bolji. Drugo, ponesete nešto... Vino... Literatura... ako se sklonimo od politike. Ali ona je najslađa i najinspirativnija.

SEEbiz: Postoje li danas tabu-teme u karikaturi?

Petrović: Naravno. Ali zavisi u kojoj zemlji živite i koja diktatura (svi sistemi su to) je na vlasti. Mislite verovatno na političku karikaturu. Jedino su Francuzi totalno slobodni. Njih možete i da bukvalno pobijete, a oni će opet isto. Kao što se i desilo.

SEEbiz: Kako ste došli u svijet karikatura?

Petrović: Mislim da sam kroz stripove došao do crtačkog izražavanja i komunikacije ... strip sam ostavio onima koji to bolje rade. Ideje za karikaturu su dolazile same od sebe. Najviše sam radio na crtežu, a i dan-danas se trudim da crtež bude lep.

SEEbiz: Ima li karikaturist osjećaj da je on taj koji mora „otvarati oči“ i upirati prstom u stvarnost? Prenositi stvarnost na karikirani način da svima bude jasno? Osjećate li zbog toga odgovornost za svijet? Da ste vi taj koji mora upozoriti? Nije li to teško? Pogotovo u vremenima kao što je ovo u kojemu živimo?

Petrović: Ovde je mnogo pitanja u jednom.... Da, ali zavisi na kojoj strani stoji. Rekoh da ima politički korektnih i onih drugih... jednoga dana karikaturista mora da se opredeli...

Živeo sam (i živim) u oba sistema, komunističkom i kapitalističkom. Komunizam je za mislioce bio "bolji". Trebalo je tražiti druge puteve da izraziš ili kritikuješ ili da izrekneš svoje mišljenje. Tu su se rađali satiričari, mislioci, genijalci...

Jedan primer, nakon ujedinjenja Nemačke. Istočni Nemci, jedan veći deo, nije mogao da se snađe. Odjednom su imali svu slobodu i nisu znali šta da rade sa time. Trajalo je godinama dok se nisu uklopili. Da ne zaboravimo sve vreme pričamo o političkoj karikaturi.

Što se mene tiče, ne osećam odgovornost. Uradim onako kako mislim da treba. Ja odavno ne objavljujem u dnevnoj štampi, okrenut sam galerijama. Neki vid moje satire i viđenje sveta. Tematika je različita.

SEEbiz: Koji problemi vas najviše zaokupljaju? Za koje probleme smatrate da imate najviše odgovornosti progovoriti?

Petrović: Politika. Ali tu si neprestano cenzurisan.... ako si iskren. Da, i ovde, na zapadu. Za nas je Facebook postao dnevna novina. Nema honorara, ali ima lajkova. Ali ako malo "dubljim glasom" nacrtaš može ti se desiti da ti uklone crtež, aforizam, izjavu, i ako ponoviš zatvore ti stranicu. Treba pričati o tome, ali sa kime? Sve je postalo velika mašina za pravljenje novca i ne trpi greške ili kritike.

SEEbiz: Karikaturisti kao moderni proroci? Osjećate li breme svog poziva?

Petrović: Ne baš. Obično obrađujemo teme koje su se već desile. Šta će sutradan biti... ne zna niko. Posebno u ovim vremenima kada se sve tako brzo menja.

SEEbiz: Plašite li se da vas ljudi neki puta neće razumjeti?

Petrović: Ne plašim se, a ponekada me ne razumevaju. Osim kolega koje na isti način misle.

SEEbiz: Umanjujete li poneki put umjetnički izričaj kako biste se dodvorili publici ili kako bi vas publika lakše razumjela?

Petrović: Mislim da to nisam radio. Ako to želim, onda radim na skulpturama. One imaju jednu satiričnu notu, ali su večne. Traju. Jedan veći broj karikatura koje sam uradio mogu i posle dvadeset godina da budu, a i jesu, aktuelne.

SEEbiz: Karikaturist/umjetnik – je li to univerzalan spoj i uvijek tako, ili ste vi rijetka kombinacija?

Petrović: Nisam redak, ali ima nas malo koji pokušavaju da to spoje. Ja uvek nešto istražujem i smatram da mogu u nekom drugom obliku da se izrazim. Prvi su galeristi koji o tome odlučuju. To su faze kada sam zasićen jednim oblikom rada i nađem inspiraciju u nekom drugom. Slikao sam i apstraktno, ali nikada izlagao. Iskreno, sve je bilo prodato.

SEEbiz: Koliko vas sputava umjetnički izričaj u karikaturama i obrnuto?

Petrović: Ponekada mnogo. Ali iskustvo čini svoje, i iskustvo koje se dobija na radu sa novim temama i materijalima. Važno je biti ubeđen u svoj rad i ideju.

SEEbiz: Kako doživljavate Njemačku tijekom ove krize, kako ljude oko sebe, a kako politiku?

Petrović: Mislim da će ovde biti velikih promena.. u svemu. Da ne duljimo.

SEEbiz: Na koji način će ova kriza potencirati zbivanja u Njemačkoj u posljednje dvije-tri godine?

Petrović: Odgovorio sam u prethodnom odgovoru.

SEEbiz: Poruka za kraj...? Dajte nam karikaturu budućnosti kako ju vi vidite.

Petrović: Ne bih mogao da dam tačan odgovor. Razvijaće se, ali kako? Ne vidim u mlađim generacijama neka velika, nadolazeća imena. Stvar je u načinu razmišljanja. Crtanje se uči, sa malo talenta i radom se sve postigne.

Često sam na velikim festivalima u Evropi i mogu sa sigurnošću da tvrdim da nema dobrog naraštaja. Sa druge strane, karikatura se ne plaća, dnevne novine, magazini... nemaju novca za karikaturiste. Znate i sami da se novinarstvo izdržava od marketinga a ne prodatog tiraža, mnogo toga je otišlo u digitalna izdanja... Časopisi satire i humora ne preživljavaju, mnogih više nema. A treba živeti od svog rada.

Ko zna, mozda će pri rođenju čipovati (kako se priča) i time usmeravati genetiku. Hahahaha.

Ali, mi smo neka žilava sorta ljudi... preživećemo. Siguran sam. Mislim na one koji nisu podobni. Na mladima je da uče i nađu svoj put...