Dva razloga za poskupljenje zemlje u Srbiji

Već duže vreme u medijima možemo da vidimo napise koji analiziraju porast cena, pre svega, poljoprivrednog zemljišta na lokacijama širom Srbije.

Dok su ne tako davno visoke cene zemlje bile rezervisane samo za najbližu okolinu velikih gradova i to pre svega na Beograd i Novi Sad, analize sada pokazuju da se taj trend menja i da zemlja širom Srbije ima sve više cene, bez obzira na udaljenost od gradova, piše portal Kamatica.

Analiza koju je nedavno uradio list Blic pokazuje da su najviše cene po hektaru zabeležene u Šumadiji i Zapadnoj Srbiji (gde hektar ide do 25.000 evra) i u Južnobačkom okrugu (do 31.000 evra). Ne zaostaje mnogo ni Južna Srbija, gde najskuplji hektari koštaju do 20.400 evra, što je nešto skuplje od okoline Beograda. Naravno, ovde treba naglasiti da cene u okviru svih regiona zavisi od lokacije, pristupačnosti i kvaliteta zemljišta, mogućnosti za ukrupnjavanjem poseda, to jest proširivanjem na okolne parcele i ostalih faktora.

Dva su ključna razloga za ovaj rast cena obradivog zemljišta.

Poslednjih godina uočljiv je porast startap preduzeća upravo u oblasti proizvodnje onoga što se danas moderno zove "organsko", a kod nas je tradicionalno poznato kao domaća hrana, dakle ona koju su decenijama (pa i vekovima) u Srbiji proizvodili domaćini na selu. Najbitnije za ovu granu ekonomije jeste da postoji porast interesovanja za nju, pre svega kod mladih poljoprivrednika. Reč je o novoj generaciji koja je odrasla uz digitalne tehnologije i koja zna kako uz pomoć tih tehnologija može da poveća svoje prinose i daje razvija agro-biznis.

Kada je reč o zemlji, paralelno sa malim poljoprivrednim proizvođačima, postoji i velika količina krupnih poljoprivrednika koji imaju potencijal za rast i ukrupnjavanje zemljišnih poseda koje obrađuju.

Gledano sa poljoprivredne strane, rast cena će se svakako nastaviti jer je obradivo zemljište ograničen resurs. Kada neko kupi parče njive sa kojom zna šta će da radi, to parče njive više neće biti na prodaju. Tom logikom tržište se smanjuje, a samim tim cena preostalog zemljišta koje je na tržištu se povećava.

Pored poljoprivrednog biznisa, do rasta cena oranica je došlo i zbog biznisa s nekretninama.

Krupni kapital često ima običaj da čuva vrednost kroz nekretnine, pa tako rastu cene kvadrata kada su u pitanju kvadrati stanova, ali i hektari njiva koje mogu postati građevinsko zemljište. Ljudi koji kupuju to zemljište za neke buduće nekretnine najčešće nemaju problem da sačekaju 15 godina da to zemljište bude prenamenjeno iz poljoprivrednog u građevinsko. Ove parcele uglavnom se nalazi po obodu ili u blizini gradova.