Novogradnja u Beogradu i Novom Sadu skuplja je za oko 14 odsto nego lane, a u pojedinim delovima Niša kvadrat je skočio za više od 40 odsto. U poslednjih pet godina, prosečna ponderisana kamatna stopa na novoodobrene stambene kredite (krediti dinarski indeksirani u stranim valutama i devizni krediti) je smanjena za 0,97 procentnih poena. Naime, ona je u junu 2016. godine iznosila 3,47%, dok je u junu ove godine bila na nivou od 2,50%. Dešavanja na domaćem tržištu nekretnina deo su šireg trenda. Prosečni rast cena u 40 država članica OECD-a iznosio je 9,4% ove godine, što je najsnažniji rast u poslednjih 30 godina. Istraživanje Erste Grupe pokazuje da su stanovi poskupljivali više nego što su rasle plate u celom regionu Centralno istočne Evrope (CIE) od 2010. do 2020. godine, a kako nema promena na strani ponude i potražnje - takav trend bi mogao da se nastavi.
Od 2010. do prvog kvartala 2021. cene stambenog prostora u EU su porasle u proseku za 30,9%, a stanarina za 15,3%. U Mađarskoj su stanovi poskupeli skoro 100%, u Češkoj i Slovačkoj za preko 50%, dok je najmanji rast cena u Sloveniji, Hrvatskoj (obe malo preko 20%) i Rumuniji (svega 10%). Postoji više razloga za ovakav trend - od neuravnotežene ponude i tražnje do povoljnih kredita sa rekordno niskim kamatama. Treba uzeti u obzir i akumuliranu štednju građana u poslednjih godinu dana i sve veću potrebu za stambenim prostorom usled potrebe rada od kuće. Jedan od faktora je i dug proces pribavljanja građevinske dozvole, koji smanjuje ponudu. Međutim, za razliku od Slovačke, gde taj proces traje najduže u regionu, čak 300 dana, i Rumunije i Slovenije (oko 250 dana), u Srbiji je taj proces kraći od 100 dana, po čemu smo bliži Velikoj Britaniji (86 dana).
Uprkos brzom porastu cena stambenog prostora, rizik od ciklusa uspona i padova cena nekretnina u CIE znatno je smanjen, a bankarski sektor u regionu nalazi se u dobrom i stabilnom stanju, čime doprinosi finansijskoj stabilnosti.
Kada je u pitanju stanovanje, jedno od trenutno najaktuelnijih pitanja, pored pomenutog rasta cena, odnosi se na zelene politike. Trenutno 75% svih zgrada u EU nije energetski efikasno - troše 40% ukupne potrošnje struje i emituju 36% gasova sa efektom staklene bašte. Za postizanje cilja neto smanjenja emisija za 55% odsto do 2030. godine potrebno je udvostručiti stopu energetskog renoviranja privatnih i javnih zgrada, pre svega dekarbonizacijom sistema grejanja i hlađenja koji su odgovorni za oko 80 potrošnje energije. Procenjuje se da će za to biti potrebno 275 milijardi evra investicija godišnje u projekte renoviranja.
Prepreka na tom putu može da bude nedostatak privlačnih finansijskih podsticaja za sprovođenje takvih projekata, a osim toga, razumevanje potencijalnih koristi je i dalje na niskom nivou. U tom smislu, od ključnog značaja za povećanje stope renoviranja u celoj EU tokom predstojeće decenije biće edukativne kampanje i pružanje različitih finansijskih proizvoda kao što su zeleni krediti, hipoteke i poreske olakšice.
