RGZ: Najskuplji kvadratni metar nekretnine u Beogradu na vodi – 8.754 evra po kvadratu

Prvih 13 najskupljih stanova, po jediničnoj ceni, prodato je takodje u Beogradu na vodi, navedeno je danas u saopštenju.

Istovremeno, kada je reč o starogradnji, najviša cena po kvadratu plaćena je 4.452 evra za stan u ulici Kralja Petra u beogradskoj opštini Stari grad, a najviše novca za stan u starogradnji, u iznosu od 400.000 evra, izdvojeno je za stan u Francuskoj ulici u istoj opštini.

Najskuplji kvadrat poslovnog prostora prometovan je takodje u Starom gradu, dok je najviša ugovorna cena poslovnog prostora ostvarena u Ruzveltovoj ulici u opštini Palilula.

Najskuplji kvadrat garažnog prostora u novogradnji prometovan je u kompleksu Novi Dorćol, a u starogradnji u Golsvordijevoj ulici u opštini Vračar.

Kod zemljišta namenjenog za industrijsku gradnju, najveće jedinične cene ostvarene su u Valjevu i Novom Pazaru, dok su najviše ugovorene cene u Kaću, Krnješevcima i Novim Banovcima.

Kako je navedeno, najviša ugovorena cena za kuća bila je u opštini Savski venac, dok je najviša cena kvadratnog metra poljoprivrednog zemljišta postignuta u Ugrinovcima, a najviša ugovorena cena u Somboru.

Iz RGZ su naveli da su tokom četvrtog kvartala 2020. godine javni beležnici i osnovni sudovi dostavili 44.742 ugovora.

Broj registrovanih ugovora o prometu nepokretnosti za četvrti kvartal 2020. bio je veći za 2.996 nego u istom kvartalu 2019. godine, odnosno ostvaren je rast od 9,6 odsto u onosu na isti period godinu pre.

Kako je precizirano, posmatrano po najvećim gradovima, udeo gotovinskog plaćanja u četvrtom kvartalu 2020. godine bio je najveći u Kragujevcu – 80 odsto, u Beogradu i Novom Sadu je bio ujednačen – 76 odsto i 77 odsto, dok je u Nišu bio nešto niži – 71 odsto.

Istovremeno, i u ostalim oblastima Srbije značajniji je bio udeo gotovinskog plaćanja u odnosu na finansiranje iz kredita.

U poredjenju sa četvrtim kvartalom 2019. godine, u Beogradu i Novom Sadu je način plaćanja bio gotovo identičan, dok je u Nišu udeo gotovinskog plaćanja smanjen za 11 odsto, a u Kragujevcu za jedan procenat.

Na osnovu registrovanih ugovora, ukupan obim novčanih sredstava na tržištu nepokretnosti u četvrtom kvartalu 2020. godine bio je veći od 1,3 milijarde evra, a najveći udeo u ukupnim novčanim sredstvima odnosio se na promet stanova – 54 odsto.

Na mesečnom nivou, u četvrtom kvartalu 2020. godine najviše su prometovani stanovi i to sa blizu 4.000 mesečnih kupoprodaja.

U ukupnom prometu nepokretnosti stanovi su u četvrtom kvartalu učestvovali sa udelom od 29 odsto, što predstavlja povećanje od jedan odsto u odnosu na učešće u prethodnom kvartalu i smanjenje od tri odsto u odnosu na isti kvartal prethodne godine.

Gledano po gradovima, u odnosu na prethodni kvartal udeo stanova u ukupnom prometu nepokretnosti u Beogradu veći je za 1,4 odsto u Nišu za 2,4 odsto, Novom Sadu za 0,4 odsto, dok je u Kragujevcu u padu za 2,8 odsto.

Na mesečnom nivou, u četvrtom kvartalu 2020. godine prometovano je blizu 2.000 stambenih objekata, što je više za 21,7 odsto nego u istom periodu godinu pre.

Promet vikendica bio je, u odnosu na treći kvartal prošle godine , manji za 29,5 odsto, dok je u odnosu na četvrti kvartal 2019. godine promet vikendica bio veći za 42,1 odsto.

Na mesečnom nivou, u četvrtom kvartalu 2020. godine realizovano je oko 2.200 kupoprodaja poljoprivrednog zemljišta.

Promet poljoprivrednog zemljišta je, u odnosu na treći kvartal 2020. bio u porastu od 5,3 odsto, što čini povećanje udela u ukupnom prometu od jedan odsto.

Gledano po gradovima, u Beogradu i Nišu je zabeleženo smanjenje učešća poljoprivrednog zemljišta u ukupnom prometu nepokretnosti od 0,8 odsto, odnosno 0,2 odsto, dok je u Novom Sadu i Kragujevcu učešće poljoprivrednog zemljišta u ukupnom prometu nepokretnosti uvećano za 0,4 odsto, odnosno 0,1 odsto.

U odnosu na isti kvartal 2019. godine, učešće poljoprivrednog zemljišta u ukupnom prometu smanjeno je za 3,3 procenta.

Na mesečnom nivou, u četvrtom kvartalu 2020. godine ostvareno je 2.600 kupoprodaja gradjevinskog zemljišta, naveli su iz RZS.

Gradjevinsko zemljište učestvuje u ukupnom prometu nepokretnosti sa 19 odsta, što predstavlja smanjenje od jedan odsto u odnosu na učešće u trećem kvartalu 2020,

Iz RZS su precizirali da je u Nišu, Novom Sadu i Beogradu zabeleženo smanjenje učešća prometa gradjevinskog zemljišta u odnosu na ukupan promet nepokretnosti i to od dva odsto, 0,3 odsto, odnosno 1,6 procenata, dok je u Kragujevcu zabeleženo povećanje učešća od 1,6 odsto.

Iako je obim prometa gradjevinskog zemljišta bio u blagom padu u odnosu na treći kvartal 2020. godine, u odnosu na četvrti kvartal 2019. godine obim prometa bio je u porastu 52,9 odsto, navedeno je u saopštenju.