Srbija: Tek svaka šesta žena poseduje nekretninu na selu

Žene bez vlasništva nad stanom ili kućom teže ostvaruju ekonomsku nezavisnost, a zabrinjava i to što je u selima i dalje prisutna svest da nisu deo roditeljskog doma, pa se i same odriču prava na udeo ili nasledstvo u korist braće i sinova.

Sticanje nekretnina otežava činjenica da žene u Srbiji u proseku imaju za oko 8.000 dinara niže plate od muškaraca, a na selu je svaka druga formalno nezaposlena i samo 7,4 odsto njih poseduje zemlju.

“Istraživanje je potvrdilo ono što i sami pretpostavljamo, da je situacija u selima znatno lošija nego u gradovima. Tek svaka šesta žena u ruralnim krajevima upisana je u katastar, dok je na nivou cele Srbije svaka četvrta žena vlasnica ili suvlasnica nekretnine.

Vlasništvo na nepokretnosti je za njih važan preduslov da budu samostalnije i da, primera radi, na osnovu te nekretnine podignu kredit i započnu sopstveni posao”, kaže Jasmina Radovanović, kordinatorka Saveza za imovinu i urbanizam i savetnica za regulatornu reformu u NALED-u.

Brojke Republičkog geodetskog zavoda (RGZ) pokazuju napredak u odnosu na 2018. To je rezultat primene izmena Zakona o postupku upisa u katastar nepokretnosti i vodova iz jula 2018, na kojim je insistirao NALED u okviru projekta “Uvođenje jednošalterskog sistema za registraciju nepokretnosti u Srbiji”.

Analiza sprovedena tokom projekta o rodnoj ravnopravnosti u katastarskoj evidenciji pokazuje da u Srbiji, uključujući i ruralne i urbane sredine, ima gotovo 25 miliona evidentiranih nepokretnosti od čega dame poseduju u celosti ili imaju udeo u 6,43 miliona. Žene su upisane kao jedine vlasnice 13,95 odsto nekretnina, a kao suvlasnice u oko 12 odsto. Oko 25 odsto muškaraca u Srbiji poseduje stan, dok je procenat žena koje imaju tu nekretninu 14,6 odsto.

Na inicijativu NALED-a je uvedena automatska registracija zajedničkog vlasništva nad nekretninama stečenim u braku, osim ako se radi o posebnoj imovini jednog od supružnika kada je potrebno da takvu imovinu supružnik indentifikuje u izjavi overenoj kod javnog beležnika.

“Čest je slučaj da muškarac uzima kredit za stan, na osnovu čega se upisuje kao vlasnik nepokretnosti. Činjenica je da žene, u tom slučaju, od svoje zarade plaćaju ostale životne troškove ili čak i kada nisu zaposlene, obavljaju većinu poslova u domaćinstvu, što im daje pravo na udeo u imovini stečenoj u braku.

Vidljivost oba supružnika kao vlasnika nepokretnosti u evidenciji katastra pruža dodatnu zaštitu kako vlasnicima tako i trećim licima u slučaju da dođe do raspolaganja tim objektom”, objašnjava Radovanović.