U Beogradu 2.000 aktivnih gradilišta

On je naveo da je pokazatelj za ovo potonje broj izdatih građevinskih dozvola.

"Sekretarijat za urbanizam i građevinske poslove izdao je građevinske dozvole za više od milion kvadrata, Ministarstvo građevinarstva za između 250 i 300 hiljada kvadrata, a dozvole za određeni broj kvadrata izdalo je i sedamnaest gradskih opština. Gotovo dva miliona kvadrata imamo već treću godinu zaredom. Prodaja ide podjednako dobro. Nakon završetka vanrednog stanja zbog korone imali smo drastičan rast prodaje, koji je nekoliko puta premašio jun i jul prošle godine, što pokazuje da su ljudi raspoloženi da ulažu u nekretnine i da imaju poverenje u sistem koji funkcioniše na najvišem nivou", istakao je Stojčić.

On je u izjavi za Kurir ocenio da je Beograd danas najveće gradilište u Evropi, odnosno da ima najveći broj izgrađenih kvadratnih metara po glavi stanovnika. To je znak da smo stabilan grad i zemlja, da je ekonomija dovoljno zdrava i da možemo da računamo na tako nešto bar još dve godine, dodao je on.

"Građevinarstvo u Beogradu jedna je od najznačajnijih direktnih i indirektnih privrednih grana. Broj kranova je oko tri stotine, oni su specifičnost većih gradilišta, ali nisu zanemarljivi ni manji ili srednji objekti od dve do pet hiljada kvadrata", rekao je Stojčić.

On je izrazio nadu da će kranova biti još više, ali da se prilikom novogradnje vodi računa o očuvanju starih zdanja.

"Borimo se za svaki objekat za koji se utvrdi da ima elemente kulturnog nasleđa i nijedan ne može biti porušen niti će biti narušena njegova arhitektura", naglasio je Stojčić.

U tom smislu, završava se prethodna zaštita za brojne delove grada koji decenijama nisu bili zaštićeni, a prvi put je utvrđeno više stotina objekata koji ni pod kojim okolnostima ne mogu da se poruše. Prilikom donošenja novih planskih akata o ovome se posebno vodi računa, naveo je glavni urbanista.