GDPR Cookie Consent by Free Privacy Policy

Koliko vredi rudno blago Srbije?

Koliko vredi rudno blago Srbije?
EKSPLOATACIJA
SEEbiz.eu - regionalni poslovni portal
Objavljeno: 09.02.2020 / 13:01
Autor: SEEbiz / Tanjug

BEOGRAD - U Srbiji traje ekspanzija rudarskih aktivnosti, u rudnom blagu Srbije "kriju" se značajne količine različitih metala i nemetala, a trenutno je najzastupljenija eksploatacija bakra, olova, cinka, srebra, zlata.

Stručnjaci iz ove oblasti ukazuju da je važno da se, paralelno sa otvaranjem rudnika, razvija i prateća industrija kako bi se maksimalizovala korist same sirovine, i da je primetno da daleko veća pažnja počinje da se posvećuje zaštiti životne sredine u rudarskom sektoru nego što je to bio slučaj ranije.

Miroslav Ignjatović iz Udruženja za energetiku i energetsko rudarstvo Privredne komore Srbije kaže za Tanjug da u Srbiji postoji 200 eksploatacionih i 127 istražnih polja u kojima se obavljaju velika istraživanja.

Najnovija vest koja se ovih dana pojavila jeste da je kanadska istraživačka firma "Medgold Resources", koja je ranije nagovestila da je u južnoj Srbiji, na samoj granici sa Bugarskom i Makedonijom, pronašla odlične indikatore da se u tom kraju nalaze bogata nalazišta plemenitih metala - sada i potvrdila te rezultate. Iz ove kompanije navode da su na samo jednoj lokaciji u okviru projekta po nazivu "Tlamino" pronašli oko sedam miliona tona rude, sa oko 680.000 unci, odnosno 19,3 tone zlata, vrednih nešto više od milijardu dolara, a ispitivanja se i dalje nastavljaju.

Ignjatović ističe da je ta vest ohrabrenje za razvoj rudarskog sektora u Srbiji, s tim što će od daljih geoloških ispitivanja zavisiti da li postoje realni uslovi za ozbiljniji rudarski projekat.

Navodi da će se u narednom periodu dobiti jasnija slika o perspektivi samog ležišta i ističe da je primetno da u ovoj godini daleko veća pažnja počinje da se posvećuje zaštiti životne sredine u rudarskom sektoru.

"Projekat Katastar rudarskog otpada koji je trajao tri godine obezbedio je Srbiji jasnu sliku kada je reč o ovom otpadu, što predstavlja osnovu za analizu stanja životne sredine i planiranje daljih koraka za rešavanje pitanja ovog otpada"", navodi sagovornik Tanjuga.

Takođe, što se tiče ulaganja, Ignjatović kaže da se u naredne tri godine očekuje najviši stepen ulaganja u rudnik Čukaru peku, projekat Jadar, kao i ulaganja u kopove Bora koji su sada u vlasništvu Ziđina.

Ne treba zaboraviti i razvoj površinskih kopova u ogranku RB Kolubara koji će u narednom periodu predstavljati osnovicu za stabilan elektroenergetski sistem Srbije i proizvodnju energije iz termokapaciteta, dodaje sagovornik.

Inače, procenjuje se da oko dva odsto BDP-a Srbije pripada rudarskom sektoru. Po strukturi, oko 90 odsto učešća u procenjenih dva odsto BDP čine energetske mineralne sirovine, ugalj, nafta i prirodni gas, kao i bakar kao metalična mineralna sirovina. Ostatak od 10 odsto po strukturi čine proizvodnja olova i cinka i nemetalične mineralne sirovine, uglavnom kameni agregat, pesak i šljunak i sirovine za cementnu industriju.

Stručnjaci u Geološkom zavodu Srbije navode da je budućnost ove grane u Srbiji svakako svetla. Geolog Predrag Mijatović za Tanjug kaže da su ipak potrebna značajna ulaganja.

"Ulaganje u istraživanje metaličnih sirovina vrlo su dugotrajna i to nije proces koji se može završiti za godinu-dve, za to je potrebno sedam do deset godina", ističe Mijatović.

Što se tiče toga kako je rudno blago Srbije stacionirano po regionima, u istočnoj Srbiji dominiraju bakar i zlato, a ponegde i olovo i cink. Takođe, na Staroj planini ima i ležišta urana. U centralnom delu Srbije karakteristična su ležišta olova, cinka, urana, kao i zlata i srebra, navodi Mijatović.

U zapadnom delu Srbije, Podrinjskom delu, ima dosta ležišta antimona, koji se više ne eksploatiše, a takođe ima i olova i cinka, objašnjavaju u Geološkom zavodu.

Nikla i hroma ima na nekoliko mesta u Srbiji, nikla naročito u centralnom delu, u blizini Aranđelovca, Vrnjačke banje, na zapadu na Mokroj Gori, dok hroma ima na Tari, Zlatiboru, Deli Jovanu, a boksita (sirovina za dobijanje aluminijuma) na Tari, Zlatiboru, kod Poćute i kod Babušnice. Postoje i nalazišta nemetala, kao i uglja, a u Vojvodini se nalaze ležišta gasa i nafte, kao i ležišta različitih vrsta gline.

Što se tiče procena rezervi, sveukupni resursi i rezerve olova i cinka, uključujući i rudnike na Kosovu i Metohiji, procenjuju se na blizu 100 miliona tona, a ležišta uglja na oko desetak milijardi tona, kaže Mijatović.

Manje su rezerve mrkog uglja, koji se eksploatiše podzemno, dok se, na primer, rezerve zlata ne mogu tačno proceniti, ali se pretpostavlja da se kreću oko nekoliko desetina tona zlata kao metala, ali van borskih ležišta. Resursi bakra procenjuju se na par milijardi tona, kako dokazane rezerve rude, tako i resursi koji su u fazi istraživanja.

Tagovi: rudno blago Srbije, bakar, olovo, cink, zlato, RTB Bor, Medgold Resources, Miroslav Ignjatović, Geološki zavod Srbije, Udruženje za energetiku i energetsko rudarstvo
PROČITAJ I OVO
Pašmanski most: Upitan izvor financiranja
PROJEKTI
Pašmanski most: Upitan izvor financiranja
ZAGREB - Zadarska je županija projekt povezivanja otoka Pašmana s kopnom uvrstila u prostorni plan kao jedan od prioriteta, volja postoji, ali zasad se ne zna kako i od kuda bi se taj projekt financirao, rekli su Hini iz Ministarstva mora, prometa i infrastrukture.
Zagrebačka burza: Tankerska NG dobitnica dana, indeksi nastavili pad
CLOSING BELL ZSE
Zagrebačka burza: Tankerska NG dobitnica dana, indeksi nastavili pad
ZAGREB - Nastavak pada glavnih indeksa i nešto veći promet nego jučer obilježja su današnjeg trgovanja na Zagrebačkoj burzi (ZSE), u danu u kojemu je milijunski promet ostvaren trima dionicama.
Dolar najjači prema kuni od lipnja 2002.
FOREX
Dolar najjači prema kuni od lipnja 2002.
ZAGREB - Kuna je na tečajnoj listi HNB-a utvrđenoj u petak oslabila prema euru na dnevnoj razini za blagih 0,01 posto, a ojačala na tjednoj za neznatnih 0,007 posto, dok je na obje razine osjetnije izgubila na vrijednosti prema američkom dolaru, čiji je srednji tečaj na najvišoj razini u više od 20 godina.
Imovina investicijskih fondova u 2021. porasla za 3,8 mlrd kn
SKOK
Imovina investicijskih fondova u 2021. porasla za 3,8 mlrd kn
ZAGREB - Imovina investicijskih fondova u 2021. porasla je za 3,8 milijarde kuna, na 26,7 milijardi kuna, istaknuto je prilikom dodjele nagrada Top of the Funds, koje je u osam kategorija dodijelila Grupacija UCITS fondova Udruženja investicijskih i mirovinskih fondova HGK.
Porasla proizvodnja svinja i goveda; nastavljen pad proizvodnje mlijeka
TRENDOVI
Porasla proizvodnja svinja i goveda; nastavljen pad proizvodnje mlijeka
ZAGREB - U Hrvatskoj je 2021. godine porasla proizvodnja svinja i goveda, dok je nastavljen pad proizvodnje mlijeka, pokazuju podaci Državnog zavoda za statistiku (DZS).
@ 2020 SEEbiz. All Rights Reserved.
CLOSE