GDPR Cookie Consent by Free Privacy Policy

Srbiju čeka godina neizvesnosti i poskupljenja

Srbiju čeka godina neizvesnosti i poskupljenja
POSKUPLJENJE
SEEbiz.eu - regionalni poslovni portal
Objavljeno: 15.07.2021 / 12:01
Autor: SEEbiz/N1.rs
BEOGRAD - Ova godina u Srbiji će biti neizvesna, ali je sigurno da će doći do još većih poskupljenja, samo je pitanje u kolikom procentu će šta poskupeti, kaže za N1 urednica magazina Biznis Radojka Nikolić.

Žarko Malinović iz Privredne komore Srbije, s druge strane, tvrdi da "značajnog pomeranja maloprodajnih cena nema". "Ako gledamo golu statistiku, to pomeranje u odnosu na isti period prošle godine je 0,5 posto", kazao je.

Prema podacima koje je saopštilo Ministarstvo trgovine potrošačke cene u junu 2021. godine, u poređenju sa istim mesecom prethodne godine, povećane su za 3,3 odsto, dok su u poređenju sa decembrom 2020. godine povećane u proseku za 3,5 odsto. Šta je sve od osnovnih životnih namirnica poskupelo, za koliko i zbog čega? I da li bi rast cena mogao da se nastavi?

„Ja kad gledam priloge, ponekad pomislim da predstavnici organizacija potrošača ne ulaze u maloprodajne objekte, jer ako pogledamo maloprodajne cene, videćemo da nema značajnog pomeranja. Ako gledamo golu statistiku, to pomeranje u odnosu na isti period prošle godine je 0,5 posto. Međutim, imamo činjenicu da jedino od grupe od 23 osnovne životne namirnice koje mi pratimo, samo ulje ima taj značajan skok cene, i one se kreću od 149 do 205 dinara, zavisno od proizviođača i prodavca“, izjavio je Malinović, a prenosi N1.

Cene voća i povrća su, prema njegovim rečima, čak bile u deflaciji.

„Ako pogledamo voće i povrće imamo deflaciju u odnosu na isti period prošle godine, što nije samo posledica tržišta, već i činjenice da prosle godine smo imali problema da određene kulture nabavimo. Tražnja je naglo skočila u ovoj godini i neke sirovine su otišle gore, recimo cena sirove nafte, metali, gvožđe je otišlo u nebo, kao i drugi metali“, dodao je.

Cene mesa se, takođe, po njegovom mišljenju razlikuju, neke su, kaže, poskupele, ali su neke vrste mesa i pojeftinile.

„Kad gledate prosek, dođete na tih 0,5 posto. Da li imamo neke promene na život običnog čoveka, pa ne. Jer neke cene koje su bitne kod nas, stoje, kao npr. cene komunalija koje su u odnosu na prosek, kod nas niže. Plaćamo najnižu cenu struje u regionu“, rekao je Malinović.

Kako je rekao, promene na globalnom tržištu nas mimoilaze.

„Na sreću. Mi smo od retkih tržišta koje baš u segmentu prehrane više od 85 posto robe na policama ima robu domaćeg porekla. I to nas je sačuvalo u onom prvom talasu korone. Treba da jačamo prerađivačku industriju, da kada tržiste stvori cenu paradajza na 29 dinara kao trenutno u leskovačkom kraju, da imamo prerađivačku industriju koja može da preuzme taj paradajz i od njega napravi sok od paradajza“, objašnjava Malinović.

S tim se slaže i Radojka Nikolić, ali se nije složila u vezi sa tvrdnjom o gotovo nikakvim poskupljenjima i niskoj ceni komunalnih usluga u Srbiji.

„Onog momenta kad otvorite tržište, a mi smo to uradili na dve strane – jedna kroz sporazum sa EU koji podrazumeva slobodan protok robe, a druga s Ceftom. I kada jednom otvorite tržište, vi ne možete da pravite carinske barijere. Logika je da prvo stiže grčki paradajz, pa makedonski, pa albanski paradajz“, objašnjava Nikolić situaciju sa niskom otkupnom cenom paradajza u Leskovcu.

„Albanija je deo Cefte, mi smo potpisali sporazum pre svega jer nam odgovara, i mi smo sa svim zemljama Cefte ostvarili suficit. I ne možemo da budemo neodgovorni i da kažemo da je loše zbog jednog proizvoda gde mi ostvarujemo deficit, jer u Albaniji paradajz dospeva mesec dana ranije“, kaže Malinović.

Nikolić navodi da je problem nastao jer je rod paradajza stigao brzo i tržište je prezasićeno.

„Naš problem jeste što ne prerađujemo robu, paradajz je karakterističan za jug Srbije, samo Lebane i sela u toj opštini imaju četiri miliona sadnica paradajza. A mi ne prerađujemo paradajz u sok, nego uvozimo kečap, a drugo – ne sušimo paradajz, koji takođe ima dobru cenu. Treba da se investira u sve to, ali je pitanje da li bi svaki proizvođač mogao u sve sam da investira“, ocenila je Nikolić.

Malinović rešenje vidi u subvencijama.

Urednica magazina Biznis kaže i da se ne slaže s Nalinovićem po pitanju poskupljenja.

„Ne bih se složila s Malinovićem na početku priče, iz mog ugla gledano, dosta s poskupljenja osvojila tržište. Nije samo ulje poskupelo, već gotovo svi proizvodi, samo je pitanje procenta. Gotovo da nema artikla koji nije poskupeo“, tvrdi Nikolić.

Dodaje da jeste tačno da su kod nas najniže cene komunalija, ali…

„To je u skladu sa najnižim platama koje mi imamo u poređenju s platama u zemljama centralne Evrope, gde su plate 1200 do 1300 evra, naša je 500. I ne možemo da plaćamo iste troškove. Ti parametri nisu za poređenje“, naglasila je Nikolić.


Nikolić navodi i da je najveću neto dobit imao sektor trgovine.

„Pogledajte prethodnu godinu i šta kaže izveštaj Agencije za privredne registre – najveću neto dobit ostvarila je trgovina, koja ima neto dobit veću za 81,2 posto, a druga je građevina sa 72 posto doboti. Dakle, ipak je tu došlo do različitih promena cena“, kaže gošća N1.

Podseća na godišnju inflaciju od 3,3 odsto u odnosu jun prošle i sadašnje godine.

„Ako pogledate regularne godine, 2018. i 2019, mi smo imali inflaciju 1,8 posto u 2018. i dva posto u 2019. godini. Za prethodnih godinu dana od tri posto, to znači da imamo za trećinu veći taj iznos u učešću cena u inflaciji, što znači da je registrovano poskupljenje. A najviše poskupljenja je u oblasti hrane, i to je sve očekivano“, kazala je.

Razlog tome je, dodaje, donekle i oporavak Kine u pandemiji.

„Kina kao najveći potrošač, pogotovo velikih sirovina, čelik, kukuruz, pšenica, svi su silosi ispražnjeni. Dakle, Kina je prva počela da se oporavlja od pandemije i počela je naglo da kupuje sve na tržištu. Tako su počele da rastu cene sirovina. To je jedan problem, a drugi je što je nastao problem s kontejnerskim izvozom iz Kine, kasnili su kontejneri, i prevoz robe i sirovine je poskupeo od tri do šest puta.

I cene u kineskim radnjama, koje su takođe skuplje, kaže Nikolić, to pokazuje.

„Ko je zaradio na tome – to je Turska, setite se kada je bio zastoj u Sueckom kanalu, Turska je u junu imala rekordan izvoz, koji je 40 posto veći nego ikada. U jednom mesecu je izvoz bio oko 18,8 milijardi dolara, to je gotovo ceo naš godišnji izvoz, on je oko 20 milijardi“, navodi Nikolić.

I pita – zašto je to važno?

„Jer se sve preliva na nas, kad tad… Ova godina ja mislim da će cela proteći u znaku rasta cena. Pitanje je samo koliki će biti. Rašće cene hrane, isključujuci sezonska pojeftinjenja, ili akcije, ili u sezoni kad bude nečeg previse, kao sada paradajza, građevinarstvo takođe“, kaže Nikolić.

Godina pred nama je, tvrdi, neizvesna.

„Još jedna važna stvar – da je naštampana ogromna količina novca kroz pomoć koje je davala država i to je sve podržavano i od najvećih institucija, i onda su oni odjedanput početkom ove godine krenuli da upozoravaju – pazite, treba podržati privredu, ali rastu javni dugovi, može doći do problema, rasta cena i da najveće žrtve budu najsiromašnije države sveta. Mi hrane imamo ali ćemo plaćati inflacioni porez, on neće biti mnogo visok, zavisi ko ga plaća, neće biti hiperinflacija, ali će građani to sigurno osetiti u svom džepu“, zaključila je Nikolić.

Tagovi: poskupljenja, srbija, privredna komora srbije,
PROČITAJ I OVO
Wall Street: Uzlet Nasdaqa, odličan dan za Teslu
AMERIČKO TRŽIŠTE
Wall Street: Uzlet Nasdaqa, odličan dan za Teslu
NEW YORK - Američki su indeksu porasli u četvrtak dok su trgovci analizirali najnoviju seriju korporativnih zarada i bruto domaćeg proizvoda u četvrtom tromjesečju koji su bili iznad očekivanja.
Neto imovina obveznih mirovinskih fondova u 2022. smanjena za 810 milijuna kuna
LOŠA GODINA
Neto imovina obveznih mirovinskih fondova u 2022. smanjena za 810 milijuna kuna
ZAGREB - Neto imovina obveznih mirovinskih fondova (OMF) na kraju 2022. iznosila je 132,2 milijarde kuna, što je manje za 783,6 milijuna kuna ili 0,6 posto u odnosu na kraj studenoga 2022., a za 809,8 milijuna kuna ili 0,6 posto u odnosu na kraj 2021., podaci su iz mjesečnog izvješća Hanfe.
Zagrebačka burza: Vrlo dobar promet, indeksi porasli peti uzastopni dan
CLOSING BELL ZSE
Zagrebačka burza: Vrlo dobar promet, indeksi porasli peti uzastopni dan
ZAGREB . Četvrtak je Zagrebačkoj burzi donio vrlo dobar promet i peti uzastopni rast indeksa.
Azijska tržišta: Indeksi rasli, povećan apetit za rizikom
RAST
Azijska tržišta: Indeksi rasli, povećan apetit za rizikom
ŠANGAJ - Azijske su dionice napredovale usred pozitivnog tona za preuzimanje rizika, s pokazateljem snage dolara blizu najniže razine u devet mjeseci i nadama za pauzu u povećanju kamata.
Wall Street: Oprezna trgovina, indeksi bez promjena
OPREZ
Wall Street: Oprezna trgovina, indeksi bez promjena

NEW YORK - Američki indeksi u srijedu su bili gotovo nepromijenjeni jer poslovni rezultati kompanija nisu poticajni za veće rizike investitora.
@ 2020 SEEbiz. All Rights Reserved.
CLOSE