GDPR Cookie Consent by Free Privacy Policy

Trgovinski lanci koriste male dobavljače kao besplatan kredit

Trgovinski lanci koriste male dobavljače kao besplatan kredit
BEZ LIMITA
SEEbiz.eu - regionalni poslovni portal
Objavljeno: 19.07.2011 / 13:37
Autor: SEEbiz/Danas
BEOGRAD - Veliki trgovinski lanci od Maksija, preko Merkatora i Idee pa nadalje, svoje obaveze prema dobavljačima izmiruju u tri puta dužim rokovima nego što naplaćuju svoja potraživanja, čime zapravo "koriste besplatne izvore finansiranja, imajući u vidu da se na sredstva dobavljača ne plaća kamata“, navodi se u analizi tržišnog učešća u oblasti maloprodaje, koje je za potrebe Antimonopolske komisije uradio Institut ekonomskih nauka.
Time se prvi put zvanično potvrđuje odavno poznata činjenica da vodeći igrači redovno kasne sa isplatom dugova malim dobavljačima, kako bi novac od prodaje njihovih proizvoda iskoristili kao obrtna sredstva, odnosno za plaćanje kamata bankama od kojih su uzeli kredite. Dok veliki lanci na taj način tuđ novac mesecima koriste kao svoj, mali proizvođači posluju na ivici opstanka, prinuđeni da uzimaju skupe kredite za likvidnost, kako bi prebrodili period dok im neka od velikih trgovinskih kuća ne vrati deo duga.

Prema podacima IEN-a, trgovačke kuće su 2009. godine svoje rashode i ulaganja u ukupnoj vrednosti od 24 milijarde dinara finansirale sredstvima svojih dobavljača u iznosu od čak sedam milijardi dinara, dok je ostatak pokriven novim kreditima i povećanjem kapitala.

Domaći trgovinski lanci se po analizi IEN-a nalaze u izuzetno lošem stanju, prezaduženi su, nemaju sopstvena obrtna sredstva, nisu sposobni da maržom pokriju kamate i zato sav teret svoje neefikasnosti prebacuju na dobavljače, koji nemaju ekonomsku snagu da im se suprotstave.

- Lanci imaju veoma skupe izvore finansiranja sa prosečnom cenom pozajmljenog kapitala od preko 18 odsto u 2010., koja je najviša u poslednjih pet godina. Prošle godine u ovom sektoru je zabeležen enormni rast kredita od blizu 40 milijardi dinara. Kada se ovi podaci analiziraju, vidi se da je praktično sav poslovni ciklus u 2010. godini finansiran pozajmljenim novcem. Prosečna EBIT marža 30 najvećih lanaca iznosi 2,56 odsto, što je apsolutno nedovoljno za pokriće kamata. Zato su kamate pokrivane pre svega povećanjem dana vezivanja dobavljača. Troškovi kredita su prebacivani na dobavljače, jer su finansijski rashodi preko 11 milijardi dinara, odnosno 110 miliona evra, što onemogućava bilo kakav dalji razvoj kompanija u ovoj grani - upozoravaju stručnjaci IEN-a.

Među 30 najvećih lanaca, koji zajedno drže čak 87 odsto tržišta, ubedljivi lider je Delta maksi grupa, koja obuhvata i C market i Pekabetu, sa kojima ima skoro 40 odsto srpskog tržišta maloprodaje. Ali, uprkos ovolikom udelu i, kako se navodi, povlašćenom položaju, ni Maksi nije izbegao probleme sa likvidnošću. Kompanija je u postupku prodaje belgijskom Delezu nedavno obelodanila da ima čak 300 miliona evra nerešenih dugovanja, koje je kupac pristao da plati umesto Delte. Koliko je Maksi preopterećen dugovima pokazuje i to što je čitav lanac prodat za samo 932 miliona evra, što znači da će čak trećina vrednosti celog Maksija otići na isplatu dugova.

Zbog toga i ne treba da čudi odluka Delte da se oslobodi kompanije kojom više očigledno nije mogla da upravlja dovoljno profitabilno, uprkos svojoj dominaciji i činjenici da se broj učesnika na tržištu smanjio sa 1.315 2009. godine na 1.246 u 2010. godini.

- Iako su kompanije pozitivno poslovale u 2009., one imaju veliko smanjenje neto dobiti u odnosu na prethodne godine. Očigledno je da su resursi lanaca značajno iscrpljeni i da je nelikvidnost uzela maha. Tokom prošle godine, ostvaren je enorman rast prodaje vodećih lanaca, koji je rezultat povlačenja manjih trgovina sa tržišta. Ali uprkos tome što je rast tržišta bio oko 15 odsto, rast prihoda 30 najvećih kompanija iznosio je oko 10 procenata - navodi IEN.

Tokom prošle godine, Maksi grupa je sa 104,6 milijardi dinara prihoda (odnosno više od milijardu evra) bila apsolutno najveći maloprodajni lanac u Srbiji, veći od Merkatora, Idee i DIS-a zajedno. Ukupan prihod ove tri kompanije, koje zauzimaju drugo, treće i četvrto mesto na listi vodećih trgovinskih lanaca, i dalje je za oko 300 miliona dinara manji od prihoda lanaca iz Delta maksi grupacije.

Kolika je relativna snaga Maksija pokazuje i to da u odnosu na svoje glavne konkurente ovaj lanac ima znatno veće marže, iako mu sam tržišni udeo i povezanost sa Delta grupom garantuje daleko povoljniji konkurentski položaj. Zbog toga bi se očekivalo da je taj lanac mogao da posluje sa nižim cenama od konkurentskih lanaca, ali je kompanija svoj položaj koristila za forsiranje viših marži.
Tagovi: trgovinski lanci, supermarketi, Delta Maxi, IDEA, Merkator, Institut ekonomskih nauka, IEN
PROČITAJ I OVO
Francuska Railcoopu odobrila pružanje usluga željezničkog prijevoza
ŽELJEZNICA
Francuska Railcoopu odobrila pružanje usluga željezničkog prijevoza
PARIZ - Francusko ministarstvo okoliša objavilo je u srijedu da je zadružnom društvu Railcoop izdalo dozvolu za pružanje usluga željezničkog prijevoza putnika i tereta.
Zagrebačka burza: Ericsson jedini milijunaš, indeksi porasli drugi dan zaredom
CLOSING BELL ZSE
Zagrebačka burza: Ericsson jedini milijunaš, indeksi porasli drugi dan zaredom
ZAGREB - Na Zagrebačkoj burzi u srijedu su Crobex indeksi porasli su drugi dan zaredom, uz znatno manji promet nego prethodnih dana, a pritom je na najvećem dobitku bio industrijski sektor.
Dolar stabilan uoči zasjedanja Feda
FOREX
Dolar stabilan uoči zasjedanja Feda
LONDON - Tečaj dolara u srijedu ije bilježio većih promjena prema košarici šest ključnih svjetskih valuta na međunarodnim tržištima, dok investitori čekaju smjernice iz američke središnje banke Fed u vezi budućih monetarnih poteza.
HNB od MORH-a traži vojarnu u kojoj će pohraniti kune
ZAHTJEVI
HNB od MORH-a traži vojarnu u kojoj će pohraniti kune
ZAGREB - Nakon uvođenja eura kunske novčanice idu u skladište. Građani će kovanice moći zamijeniti eurom u roku od tri godine, a za zamjenu papirnatih nema ograničenja, piše u srijedu Jutarnji list.
Azijska tržišta: Indeksi pali treći dan zaredom
PAD
Azijska tržišta: Indeksi pali treći dan zaredom
ŠANGAJ - Na azijskim su burzama cijene dionica u srijedu pale treći dan zaredom, no vrlo blago jer su ponešto ublažene zabrinutosti nakon što je kineska kompanija Evergrande poručila da će platiti neke dospjele kamate na obveznice.
@ 2020 SEEbiz. All Rights Reserved.
CLOSE