To predstavlja najveći broj prevezenih putnika za mesec dana još od oktobra 2013. godine, od kada kompanija posluje pod današnjim imenom. Broj prevezenih putnika u julu ove godine veći je za 47 odsto u odnosu na isti mesec 2021. godine, kada je srpska nacionalna avio-kompanija prevezla ukupno 276.101 putnika. Broj putnika takođe je za 9 odsto veći i u odnosu na do sada rekordnu poslednju pretpandemijsku 2019. godinu, kada je prevezeno 372.839 putnika.
Air Serbia očekuje da će broj njenih putnika u julu ove godine činiti preko 55 odsto od ukupnog broja putnika koji su putovali preko Aerodroma Nikola Tesla Beograd.
„Rezultati koje smo postigli tokom jula dobar su pokazatelj da smo doneli ispravne i pravovremene poslovne odluke, kada je reč o organizaciji saobraćaja za ovu letnju sezonu. Tu pre svega mislim na strateško pokretanje novih turističkih destinacija, među kojima su one u Italiji i Španiji naišle na najveći odziv putnika u letnjoj sezoni. Rezultat je svakako i posledica dodatnog rasta čarter-saobraćaja za oko 37 odsto u ovoj sezoni u odnosu na 2019. godinu. Nastavljamo da pažljivo pratimo tražnju na tržištu, da pojačavamo kapacitete ka najpopularnijim destinacijama u mreži i uvereni smo da će se trend stabilnog rasta nastaviti i tokom narednih meseci”, izjavio je Boško Rupić, direktor komercijale i strategije Air Serbije.
Atraktivne letnje destinacije imaju veliki porast broja putnika u odnosu na jul prošle godine, pa je tako saobraćaj pojačan za 172 odsto ka Barseloni, 133 odsto ka Larnaki, 128 odsto ka Dubrovniku i 62 odsto ka Atini. Linija Beograd-Madrid, koja je prošle godine bila ukinuta zbog pandemije, prilikom ponovnog uspostavljanja saobraćaja odmah je dostigla nivo iz 2019. godine.
Velika potražnja tokom cele godine je i za atraktivnim destinacijama poput Londona, koji beleži rast putnika od 151 odsto, Ciriha sa rastom od 87 odsto, Istanbula sa 43 odsto, Berlina sa 40 odsto i Njujorka sa 27 odsto. Pojačano kretanje dijaspore iz evropskih gradova ka regionu prati rast i na regionalnim rutama – Sarajevo beleži rast od 67 odsto, Skoplje od 71 odsto, Ljubljana 35 odsto i Zagreb 52 odsto, u odnosu na prethodnu godinu.
