Air Serbiji iz budžeta još 120 miliona dolara

Nezvanično se, međutim, čuje da je zahtev za otpisom duga odbijen što, sudeći prema prethodnoj galantnosti Srbije, znači da verovatno sledi zahvatanje u republički budžet, odnosno u džepove svih građana.

Pre nešto manje od nedelju dana, N1 je došao u posed dokumenata na osnovu kojih se, kako su objavili, vidi da je Air Serbia tražila od Etihada otpis većeg dela dugovanja kako joj poslovanje ne bi bilo dovedeno u pitanje.

Kompanija iz Emirata, međutim, isključila je tu mogućnost i traži poštovanje dogovorenog, objavio je N1 posle uvida u dokumenta.

Ruku na srce, nije da nismo znali da Air Serbia ima problema sa pokrivanjem makar jednog od dva kredita, koji su uzeti 2015. i 2016. godine pod veoma nepovoljnim uslovima.

Naime, još početkom juna je javnost u Srbiji saznala da je naš nacionalni avioprevoznik obavestio Etihad Airways Partners I BV, “specijalno pravno lice” Etihad Airways-a uspostavljenog u septembru 2015. godine, da potencijalno neće moći da ispuni svoje obaveze kao dužnika zbog finansijskih posledica pandemije koronavirusa, i da će razgovarati kako bi se došlo do zajednički prihvatljivog rešenja.

Radi se, inače, o izuzetno nepovoljnom kreditu koji je Air Serbia zaključila u septembru 2015. sa fondom EA (“Etihad Airways”) Partners I BV, i to u iznosu od 56,5 miliona dolara, i to nakon odbitka transakcionih troškova od 6, 55 odsto.

Kamatna stopa iznosi skoro sedam odsto (6,96), a kredit dospeva u celosti u septembru, dakle za nešto više od dve nedelje.

Još jedan kredit, u vrednosti od 63 miliona dolara, uzet je od EA Partners II BV, a na naplatu dospeva u maju sledeće godine.

Za ta dva kredita, ukupne vrednosti 120 miliona dolara, i bez obzira na izuzetno visoke kamate, naplaćeno je čak 7,83 miliona dolara na ime transakcionih troškova.

“Znam koliko ste gubitaka pretrpeli, nemojte da brinete, vaša budućnost je zagarantovana. Država će još više ulagati u Air Serbia, sada više nema tehničkih smetnji jer Evropska unija dozvoljava državnu pomoć i dokapitalizaciju”, poručio je predsednik Aleksandar Vučić 25. aprila, kada je sa beogradskog aerodroma poleteo avion sa humanitarnom pomoći za Italiju.

Ono što je predsednik “znao” je da je Air Serbia već krajem aprila napravila gubitak od oko 30 miliona evra, i da se procenjuje da će do kraja godine izgubiti još toliko zbog posledica izbijanja pandemije koronavirusa.

Ministarka zadužena za infrastrukturu Zorana Mihajlović je potvrdila i da se razmatraju različite vrste pomoći za nacionalnog avio prevoznika, uključujući i, kako je rekla, uvećanje vlasničkog udela države, kao jedan od vidova pomoći za prevazilaženje gubitaka.

Sa druge strane, nije da se država inače ustručavala da pomogne Air Serbiji.

Iako je, prema odredbama Ugovora o strateškom partnerstvu između Republike Srbije i Etihad Airwaysa, država trebalo da prestane sa bespovratnim davanjima nacionalnom avio prevozniku još 2016. godine, to se nije desilo.

Pravdajući isplate iz budžeta na račun Er Srbije u 2017. i 2018. godini, ukupne vrednosti od oko 41,6 miliona evra (u obe godine po nešto manje od 21 miliona evra), ministar finansija Siniša Mali i premijerka Ana Brnabić navodili su da se radi o isplatama na ime starog duga Jat Airways.

Još 20,93 miliona evra po osnovu subvencija i dotacija “leglo” je na račun Air Serbije i u 2019. godini.

Ono što je interesantno je da se te isplate vode kao prihod, a kada se one oduzmu od prihoda iz redovnog poslovanja, proizilazi da Air Serbia od osnivanja posluje sa debelim gubitkom.

Prema podacima iz finansijskih izveštaja Air Serbije u periodu od 2014. do 2019. godine, koji su objavljeni na sajtu Agencije za privredne registre, Er Srbija od države dobila ukupno oko 220 miliona evra.

Etihad u istom periodu nije dodatno ulagao u zajedničku kompaniju Air Serbia.

Kada smo analitičara specijalizovanog za avioindustriju Alena Šćurica pitali da li očekuje da će Etihad Airways učestovati u pokrivanju gubitaka Air Serbije koji su nastali tokom epidemije, on je umesto odgovora ponudio opkladu:

“Nema šanse da ćete dobiti i jedan evro”, rekao je Šćuric, a svoju procenu zasnovao na rezultatima poslovanja Etihada, koji se i sam u periodu od 2016. do 2018. godine suočio, prema njegovim rečima, sa gubicima od 4,7 milijardi dolara.

Vratimo se, dakle, aktuelnom pitanju otpisa 82 odsto duga prema dva nepovoljna kredita iz 2015. i 2016. godine.

“Otpis duga, arapski partner nije dozvolio, stoji u internom dokumentu ove kompanije u koji je N1 imao uvid”, objavila je ta televizija.

“Upravni odbor smatra da je takav predlog Air Serbije neprihvatljiv jer predviđa da iznos, koji je utvrđen Ugovorom o zajmu, trajno bude umanjen za 82 odsto, što bi za posledicu imalo smanjenje iznosa koji bi EA Partneri platili trećoj strani”, piše u dokumentu u koji je N1 imao uvid, i gde je naloženo da EA Partners I i II obaveste Air Serbiju da se od nje očejuje da svoje obaveze izmiri na vreme, i u skladu sa datumima Ugovora o zajmu.

Po svemu sudeći, iako država ima 51 odsto udela u Air Serbiji, a Etihad Airways 49 odsto uz pravo upravljanja, niti se gubici tako dele, niti se minusi u poslovanju pokrivaju po tom ključu, već bi račun mogao ponovo da se ispostavi “dežurnoj kasi” – budžetu republike Srbije.