Istraživanje: Više od dve trećine zaposlenih u Srbiji ne može da radi od kuće

Upozorava da se naše firme suočavaju sa produženim rokovima naplate, a zbog ograničenih mogućnosti putovanja gube važne biznis kontakte.

“Analiza odgovora više od 300 anketiranih preduzeća u Srbiji pokazala je da praktično svaki peti zaposleni i dalje radi od kuće, a da li će se do kraja godine vratiti u kancelarije i pogone ili ne zavisi isključivo od epidemiološke situacije”, kaže za Nova.rs Dragoljub Rajić, konsultant u Mreži za poslovnu podršku, koja je učestvovala u ispitivanju uticaja pandemije na poslovanje domaćih firmi.

Rezultati do kojih su došli ukazuju na to da za praktično dve trećine radnih mesta u manjim firmama, i više od 70 odsto pozicija u velikim preduzećima jednostavno ne može da se organizuje rad od kuće.

“Kada je reč o onima koji moraju da budu fizički prisutni na radnim mestima, to su kompanije iz sektora proizvodnje, distribucije i logistike, direktne prodaje kao i oni koji pružaju usluge koje podrazumevaju fizički konktakt sa kupcima”, pojašnjava Rajić.

Sa druge strane, izuzimajući IT sektor koji i inače nije “fizički” vezan za poslovni prostor, ima dosta onih koji svoje poslove i dalje obavljaju iz sopstvenih domova, poput zaposlenih u marketingu, delu komercijale i kadrovskim službama, kao i na adminstrativno – finansijskim poslovima.

“U firmama ili sektorima u okviru kompanija gde je i dalje u toku ‘rad od kuće’ najčešće se odredi jedna osoba koja dežura u poslovnom prostoru, pa se onda zaposleni ‘rotiraju’ na dežurstvu”, kaže Rajić.

On upozorava i da bi pogoršanje epidemiološke situacije neminovno gurnulo domaću privredu u ‘stare’ probleme.

“Fizičko sprečavanje ljudi da se kreću i rade dovelo bi do pada prometa i povećanja gubitaka u poslovanju, a kompanije još broje minuse iz prethodnog epidemijskog perioda”, ocenjuje Rajić, uz napomenu da je istraživanje u kome je Mreža učestvovala trajalo tri meseca, od 15. juna do 15 septembra.

Akcenat u istraživanju posledica pandemije na poslovanje domaćih firmi stavljen je na njihove unutrašnje i spoljnotrgovinske veze.

“Pokazalo se da su teže pogođena izvozno orijentisana preduzeća, koja su se ranije oslanjala na dobru i redovnu naplatu od inostranih klijenata. Sada su se i rokovi naplate kod takvih kupaca produžili, što znači da je smanjena likvidnost naših izvoznika”, kaže Rajić, i dodaje da su inače dugi rokovi naplate u zemlji “razvučeni” toliko da se na novac čeka i po šest meseci.

Takođe, nemogućnost ili ograničene prilike za putovanje u inostranstvo, u kombinaciji sa otkazivanjem značajnih poslovnih skupova, najviše pogađa menadžere velikih domaćih firmi koji su zaduženi da “donose” nove poslove.

“Jedan od učesnika ankete uporedio je prvih osam meseci prošle i ove godine prema broju vizit karti – ostvarenih kontakata na sajmovima i drugim manifestacijama. Ispostavilo se da je prošle godine u ovo vreme već ostvario 300 kontakata sa potencijalnim klijentima, dok je ove godine, u istom periodu, u njegovom ‘džepu’ samo 25 vizit kartica”, priča Rajić.

Dodatna posledica pandemije je da je usporena i realizacija ugovorenih poslova.

“Bilo da je reč o isporuci mašina ili softvera, ranije bi, zajedno sa proizvodom, kod klijenta došli i obučeni radnici prodavca zaduženi za instalaciju i obuku onih koji će ubuduće rukovati tom opremom. Sada se sve radi na daljinu, obuke se vrše onlajn, pa to umesto nekoliko nedelja, zna da potraje i par meseci, što opet usporava naplatu i stvara taj začarani krug poslovnih teškoća”, kaže Dragoljub Rajić.