Vesić: Prodajemo Apoteke Beograd

– Prodaćemo u budućnosti apotekarske ustanove jer bi glavni grad, kao i svi moderni gradovi, trebalo da se bavi onim što pruža građanima, a to je komunalni sistem i nema potrebe da se bavi poslovima koji nisu komunalna delatnost – rekao je Vesić.

S mrežom od 124 apoteke na teritoriji 17 beogradskih opština, Apoteka „Beograd" je jedinstvena zdravstvena ustanova takve vrste na Balkanu i jugoistočnoj Evropi uopšte. Na njihovom sajtu se navodi da zapošljavaju 1.035 radnika, 480 diplomiranih farmaceuta, 331 farmaceutskog tehničara i 224 radnika drugih profila neophodnih za nesmetan radni proces u velikom sistemu, kao i da imaju 69 specijalista iz raznih oblasti, dva magistra i jednog doktora farmaceutskih nauka.

Šta prodaja ovakvog konglomerata znači za zaposlene, ali i za kupce koji su navikli da lekove kupuju baš u njihovom objektima, još nije sasvim jasno. Jasminka Bjeletić, direktorka Apoteka „Beograd", kaže za „Politiku" da ne zna ništa o prodaji ove ustanove, kao i da je grad Beograd njihov osnivač koji ima pravo da odlučuje o sudbini apoteka.

S druge strane, Dragutin Rajevac, iz Saveza privatnih apotekara Srbije, smatra da će takva odluka doneti dosta promena u radu državnih apoteka i da će mnogi, posle nekog vremena verovatno dobiti otkaz.

– Niko neće da drži u popodnevnoj smeni u jednom objektu, kada nema mnogo posla, šestoro ljudi, kazaće da im se ne isplati. Verovatno će novi vlasnik neke objekte zbog dobrih lokacija da pretvori, na primer, u kafiće. Onaj ko razmišlja da kupi državne apoteke sigurno zna da je ta ustanova predimenzionirana i ako želi da nastavi celokupnu delatnost, moraće ozbiljno da se pozabavi reorganizacijom. Možda se dogovori da dve godine ne bude otpuštanja, ali kasnije će sigurno do toga doći – smatra Rajevac.

Naš sagovornik ističe da ipak državne apoteke drže balans, ali da ogroman broj nema stručni kadar, da ne postoji adekvatna kontrola jer njih nikad ne kažnjavaju za propuste za razliku od privatnih farmaceutskih radnji.

– Ko god je došao u Srbiji do nekog novca, ima želju da otvori apoteku jer misli da ona donosi veliku dobit. Kada se upusti u to i vidi da to nije baš tako, onda odustaje. Ali onome ko bude želeo da kupi državne apoteke biće najvažnije lokacije i dobri lokali u kojima se one nalaze. A država verovatno želi da se rastereti gubitaša – dodaje Rajevac.

Doktor Draško Karađinović, iz Udruženja „Doktori protiv korupcije", smatra da je prevaziđen model rada po kojem funkcionišu državne apoteke, ali da podržava nameru države da se stvari u ovom sektoru raščišćavaju. Međutim, po njegovom mišljenju, nema sumnje da će biti problem na koji će način biti izvedena privatizacija.

– Apotekari su zdravstveni radnici, a ne trgovački putnici. Logično je da svaka apotekarska jedinica bude data u zakup ljudima koji već tu rade, to jest da se njima najpre ponudi da se nekako udruže i ostanu tu gde jesu. Druga mogućnost je da sve objekte kupi neka veledrogerija, što nije u redu jer će tako stvoriti monopol – naglašava dr Karađinović.

Vesićeva najava nije jedina koja se čula o promeni vlasništva srpskih apoteka. U nekim gradovima apoteke koje su poslovale s velikim gubicima izdate su u zakup na vremenski period do 15 godina. Do koncesije je došlo u Novom Sadu, Zrenjaninu, Šapcu, Sremskoj Mitrovici... U nekim objektima je zadržana delatnost, ali ima slučajeva da su na mestu apoteka otvarane banke, turističke organizacije... Do toga je moralo da dođe, kako je svojevremeno objašnjavano, zbog velikih dugova državnih apoteka u Srbiji, koji nadmašuje 12 milijardi dinara. Veliki broj farmaceuta i tehničara je morao da ode, uz otpremninu.
U Ministarstvu zdravlja za „Politiku" kažu da podržavaju način rešavanja problema apoteka s nagomilanim dugovima tako da se one izdaju u zakup privatnim apotekama jer nesumnjivo imaju ogromne probleme u radu.

– Njima su rukovodile lokalne samouprave, stvorili su se veliki dugovi. Nama je važno da apoteke zadrže funkcionalnost i da budu u službi građana – dodaju u Ministarstvu zdravlja.

Podsećanja radi, prva državna apoteka u Srbiji otvorena je u Kragujevcu 1836. godine, po nalogu Državnog sovjeta, a osnovao ju je magistar farmacije Pavle Ilić. Apoteka je dva puta preseljavana u Beograd: prvi put 1839, gde je bila samo osam meseci, a drugi put 1841. godine.