Žalbe odlažu zakup crnogorskih aerodroma do kraja godine

Ovo novo odlaganje rokova u ovom postupku već je poremetilo plan Vlade da zakupac aerodroma bude poznat prije ljeta, a sada je već upitno i da li će se ugovor sa njim biti potpisan do kraja godine, odnosno da li će ovogodišnji državni budžet dobiti planiranih 70 miliona eura.

Ministar saobraćaja Osman Nurković je 20. januara javno saopštio da će ovaj poziv biti upućen u prvoj sedmici februara.

Iz njegovog resora nije odgovoreno na pitanja “Vijesti” zbog čega tender nije raspisan u ovom najavljenom roku i kada će biti objavljen, kao i da li ovo odlaganje može uticati da konačni ugovor o zakupu sa izabranim koncesionarom ne bude sklopljen do kraja ove godine i da li postoji mogućnost da Vlada odustaje od davanja aerodroma u dugoročni zakup.

Vladina komisija je 15. januara ove godine nakon pretkvalifikacionog tendera izabrala četiri kompanije – “Incheon International Airport” iz Južne Koreje, GMR iz Indije, konzorcijum francuskog AdP-a i turskog TAV-a i “Corporacion America Airports” iz Luksemburga. Odbijene su ponude kompanije “Limak Holding” iz Turske i dva konzorcijuma tursko-danskog “Cengiz & Copenhagen Airports” i “DAA – Bouygues – Marguerite – TII” kojeg čine kompanije iz Irske, Francuske i Luksemburga.

Ovo je već drugo odlaganje rokova u ovom postupku, od kada je početkom oktobra prošle godine objavljen javni poziv za podnošenje prijava za pretkvalifikaciju.

Rezultati sa tog poziva, odnosno spisak ponuđača koji su prošli pretkvalifikacije, trebalo je da bude poznat do 25. decembra, ali je objavljen tek 15. januara.

I novo odlaganje potrajaće najmanje dvadesetak dana, a iz Ministarstva nijesu mogli ni nezvanično da saopšte kada očekuju razrješenje situacije sa žalbama i raspisivanje drugog kruga za izbor ponuda za zakup aerodroma.

Nakon što drugi poziv bude raspisan, ponuđači će imati rok od 60 dana da dostave konačne ponude, koje ponovo ocjenjuje tenderska komisija. Nakon izbora konačnog partnera, postojaće rok za žalbe, a zatim počinju pregovori o konačnim uslovima ugovora i njegovo potpisivanje sa dobitnikom koncesije.

Nurković je 20. januara kazao i da će rok za dostavljanje ponuda možda biti i duži od 60 dana.

“Vjerujem da će biti potrebno možda duže vrijeme, ali da ne prejudiciramo. Možda će biti zahtjev ponuđača da se rok produži za još mjesec dana”, kazao je tada Nurković.

On je rekao i da se odabir najpovoljnije ponude može očekivati u maju, “kada će i startovati pregovori oko konačnog ugovora koji će sigurno biti kompleksni”.

Sada je već jasno da će odabir ponuda iz drugog kruga biti, u najboljem slučaju, tek u junu. Koliko bi mogli trajati “kompleksi pregovori” sa izabranim ponuđačem, ministar nije mogao precizirati ni u januaru.

Od četiri kompanije koje su prošle pretkvalifikacije, tri nijesu dominanatno evropske. “Incheon” upravlja istoimenim aerodromom u Seulu, koji je najvećiu Aziji sa prometom od preko 65 miliona putnika godišnje. Indijski GMR ima preko 100 miliona putnika na više svojih aerodroma, a glavni su “Indira Gandi” u Delhiju, Cebu na Filipinama i “Sabiha Gokcen” u Istanbulu.

“Corporacion America Airports SA” većinom upravlja aerodromi u Južnoj Americi, a od evropskih ima Firencu, Pizu i Jerevan.
Četvrti ponuđač je dominantno evropski i čini ga konzorcijum francuskog AdP i turskog TAV, u kojem AdP ima značajno vlasništvo i dominantan je u upravljanju tom kompanijom. Ovaj konzorcijum na svim svojim aerodromima ima godišnji promet od 120 miliona putnika. Oni gazduju sa aerodromom “Šarl de Gol” u Parizu, imaju i aerodrome u Zagrebu, Skoplju, Ohridu, Bodrumu, Tbilisiju…

Nurković je prije mjesec bio optimista da će se posao završiti u ovoj godini, ali i rekao da nije velika šteta ni da do toga ne dođe, iako je u budžetu planiran prihod od 70 miliona eura od jednokratne naknade za zakup aerodroma.

“U slučaju da se ne prihoduje novac od jednokratne uplate preživjeće se i bez toga”, kazao je tada ministar.

Ukoliko se ne obezbijedi ovaj novac bio bi potreban rebalans budžeta, a taj iznos bi se morao nadokanditi iz drugih vanrednih prihoda ili zaduženjem.

Koncesionim pozivom traženo je da zainteresovani ponude iznos jednokratne koncesione naknade koji ne može biti manji od 100 miliona eura. Tu naknadu izabrani ponuđač platio bi odmah nakon sklapanja ugovora.

Nurković je, nakon završetka prvog poziva, kazao da u ponudama očekuje između 150 i 200 miliona eura po osnovu jednokratne naknade, kao i da će budući zakupac ponuditi 15 ili 20 odsto od godišnjeg prihoda, kao varijabilnu koncesiju, umjesto 10 odsto koliko je Vlada zacrtala kao minimum.

“Mi ćemo morati da živimo i bez toga, bez obzira potpisali ili ne u toku 2020, ali bi teže bilo da se realizuje planirani budžet ako se ne bude izvršavao u skladu sa planovima. Ministar finansija je planirao 70 miliona i bio je oprezan. Ja sam mu rekao bude optimista i očekuju 150 ili 200 miliona avansa, a ne 70 miliona. Ne vidim nijedan opravdan razlog i bojazan da neće doći do potpisivanja ugovora”, kazao je Nurković u januaru.