Fiskalni savet: Isplata sto evra bila je loša odluka, MOR i EBRD pogrešili

To je, kako ocenjuje - pogrešan zaključak, nastao kao posledica "fundamentalnih grešaka i propusta u sprovedenim analizama".

Studija MOR i EBRD, prema oceni Fiskalnog saveta, čak tri i po puta preuveličava stvarne efekte mere isplate 100 evra na smanjenje siromaštva.

“Ispravna analiza, suprotno tome, pokazuje da je isplata 100 evra svim punoletnim građanima loša mera socijalne politike koja ne omogućava ni trajno niti značajno smanjenje nejednakosti i siromaštva”, ocenio je Fiskalni savet.

Savet redom nabraja osnovne greške u studiji MOR i EBRD.

“Prvo, nije merodavno meriti efekat jednokratne mere na smanjenje nejednakosti i siromaštva jer se na ovaj način ne može ostvariti nikakvo trajno poboljšanje ovih dugoročnih društvenih problema. Štaviše, veliko zaduživanje države, od preko 70 milijardi dinara, da bi svima isplatila 100 evra smanjiće budžetske mogućnosti za pomoć ugroženim građanima i time potencijalno povećati siromaštvo u budućnosti”, upozorio je Fiskalni savet.

Drugo, kako se navodi, pored toga što simulacije MOR i EBRD nisu metodološki smislene, one su i matematički pogrešno izračunate.

“Simulacije čak tri i po puta preuveličavaju jednokratan (privremen) efekat smanjenja siromaštva u 2020. godini”, ukazuje Fiskalni savet.

Treće, suprotno dobroj istraživačkoj praksi, studija MOR i EBRD ne razmatra alternativne mogućnosti da su ista, ili manja, budžetska sredstva mogla da imaju znatno veći efekat na smanjenje nejednakosti i siromaštva – pod uslovom da su bila ciljana na domaćinstva ugrožena i pogođena krizom, umesto što su neselektivno podeljena svim punoletnim građanima.

Iako široj javnosti analize MOR, EBRD ili Fiskalnog saveta mogu delovati komplikovano, zapravo se radi o trivijalnim računicama kojima se analiziraju efekti na smanjenje nejednakosti i siromaštva, Fiskalni savet objašnjava sve na pojednostavljenom primeru.

“Ako uzmemo pojednostavljen primer gde Marko zarađuje 200 evra, a Ivan 800 evra, nejednakost njihovih prihoda iznosi 4:1. Nakon isplate 100 evra svima, Markovi ukupni prihodi će iznositi 300 evra, a Ivanovi 900 evra, čime se nejednakost privremeno smanjuje na 3:1. Iz ovog jednostavnog primera vidi se ne samo trivijalnost zaključka da isplata 100 evra (privremeno) smanjuje nejednakost, već se nameću i daleko racionalnije alternativne politike za smanjenje nejednakosti i siromaštva”, objašnjava Fiskalni savet.

U slučaju ciljanih isplata samo ugroženim građanima, samo Marko bi primio 100 evra, budžetski trošak bio bi dvostruko manji a smanjenje nejednakosti bilo bi veće i iznosilo 2,7:1 (Markovih 300 evra prema Ivanovih 800 evra).
“Logiku iz ovog pojednostavljenog primera koristićemo u nastavku teksta da bi pokazali daleko efikasnije i jeftinije programe za smanjenje nejednakosti i siromaštva koji su bili mogući za realizaciju”, navodi Savet.

Studija MOR i EBRD pogrešno obračunava i precenjuje efekte isplate 100 evra na smanjenje nejednakosti.

Istraživači MOR-a i EBRD-a koristili su podatke iz SILK ankete Republičkog Zavoda za statistiku koja sadrži reprezentativne podatke o pojedincima i domaćinstvima u Republici Srbiji.

Simulacije su urađene dodavanjem prihoda od 11.750 dinara svakom punoletnom pojedincu, što dalje vodi smanjenju Džini koeficijenta nejednakosti sa 35,6 na 34,2 – odnosno za 1,4 procentna poena.

“Korišćenje SILK ankete za potrebe simulacija je apsolutno opravdan pristup u ovom slučaju, ali su istraživači MOR i EBRD neopravdano propustili da izvrše korekciju za vremensku vrednost novca – jer se podaci iz SILK ankete odnose na 2017. godinu, a stvarne isplate su sprovedene u 2020. godini”, ukazuju stručnjaci Fiskalnog saveta.

I dodaju: Kao što ekonomisti, a i građani, dobro znaju – isti iznos novca iz 2017. godine manje vredi u 2020. godini.

“Zapravo, prosečan rast dohodaka građana od zarada, penzija i drugih prihoda u periodu od sredine 2017. do sredine 2020. godine je iznosio 18 odsto. Kada se ovaj korektivni faktor uzme u obzir, dobijamo da je stvarno (jednokratno) smanjenje nejednakosti iznosilo 1,1 procentnih poena, a ne 1,4 kako se navodi u studiji”, objašnjava Savet.

Fiskalni savet zaključuje da studija MOR i EBRD čak tri i po puta preuveličava stvarne efekte na smanjenje siromaštva.

Pod pojmom siromaštva se u Evropi prati tzv. relativno siromaštvo, odnosno procenat građana koji primaju manje od 60 odsto medijalnog prihoda po članu domaćinstva.

“Upravo zato se i mogu videti prilično visoke stope siromaštva u pojedinim razvijenim zemljama EU – jer je granica siromaštva u tim zemljama postavljena relativno visoko, u skladu sa njihovim primanjima”, navodi Fiskalni savet.

Pristup merenja relativnog siromaštva upravo prati i studija MOR i EBRD.

“Međutim, koncept relativnog siromaštva po definiciji znači da kako se država razvija i prihodi građana povećavaju, tako se povećava i granica relativnog siromaštva. Studija MOR i EBRD, međutim, trivijalnom greškom previđa činjenicu da su isplatom 100 evra punoletnim građanima ukupni prihodi građana uvećani za oko 70 milijardi dinara – tj. da je došlo do povećanja medijalnog prihoda i samim tim do povećanja granice relativnog siromaštva. Zbog toga je višestruko preuveličan efekat isplate 100 evra na smanjenje siromaštva – koji zapravo iznosi 0,8 procentnih poena a ne 2,8 procentnih poena koliko se tvrdi u studiji”, detaljno objašnjava Fiskalni savet u svojoj analizi.