Javni dug Srbije povećan za 370 miliona evra uoči koronakrize

Parlamentarna budžetska kancelarija objavila je, kako prenosi Nova ekonomija, novu studiju Analiza javnog duga januar-mart 2020. Prema ovoj analizi, javni dug Srbije povećao se u odnosu na decembar 2019. godine za 370 miliona evra i sada iznosi 24,7 milijardi evra, odnosno 52,8 odsto BDP-a.

Značajan deo ovog povećanja (115 miliona evra) otpada na nepovoljne kursne razlike, dok ostatak predstavlja neto zaduživanje na domaćem tržištu u iznosu od 225 milona evra.

Javni dug je dug države. Čine ga direktan dug koji nastaje zaduživanjem države (ugovaranjem kredita ili izdavanjem državnih HOV) i indirektne obaveze (po osnovu datih garancija).

Veći deo duga izražen je kroz dugoročne obveznice (12,8 mlrd evra), a manji kroz kredite uztee od međunarodnih institucija i stranih vlada (9,6 mlrd evra).

Direktni dug Republike (nastao zaduživanjem) na kraju marta 2020. godine iznosio je 22,8 mlrd evra. U odnosu na kraj 2019. povećao se za 380,9 mln evra (odnosno, ukoliko se izuzme nepovoljan uticaj promene deviznih kurseva, direktan dug je povećan za oko 264 mln evra.

Obaveze po osnovu uzetih kredita su povećane za 78,0 mln evra, pre svega usled povlačenja kredita od kineske Export Import banke.

Indirektne obaveze Republike (nastale izdavanjem garancija Republike) na kraju marta 2020. su iznosile 1,5 mlrd evra. U odnosu na kraj 2019. smanjene su za 16,4 mln evra, najviše zahvaljujući otplati kredita Puteva Srbije.

Analiza Parlamentarne budžetske kancelarije odnosi se na period uoči izbijanja pandemije i ekonomskog paketa vlade Srbije od 31.3.2020, koji predviđa dodatnu potrošnju od 5,1 milijardi evra (11 odsto BDP-a).

Kako je Vlada Srbije ranije najavila, ovaj paket će se finansirati zaduživanjem na domaćem i stranom finansijskom tržištu, protiv čega je bio Fiskalni savet.

Vlada Srbije je polovinom aprila izdala prvu seriju ovih obveznica u iznosu od 3 milijarde evra po kamatnoj stopi od 3,375 odsto. Prema predviđanju Fiskalnog saveta nakon novog zaduživanja i privredne kontrakcije zbog pandemije, javni dug će narasti na preko 60 odsto BDP-a.