GDPR Cookie Consent by Free Privacy Policy

Vujović: Vlast predstavlja Expo kao da ćemo da letimo na Mesec

Vujović: Vlast predstavlja Expo kao da ćemo da letimo na Mesec
SLIKOVITO
SEEbiz.eu - regionalni poslovni portal
Objavljeno: 12.03.2024 / 16:18
Autor: SEEbiz / BETA
BEOGRAD - Ministar finansija Srbije u dve vlade 2014. i 2018. godine, koje je predvodila Srpska napredna stranka, Dušan Vujović rekao je da "ne znamo šta će nam doneti projekat Expo 2027, niti zašto se u te svrhe troši ogroman novac, koji predstavlja čak 30 odsto budžeta".

Vujović je u intervjuu za "Novu" naveo "da se ne zna ni ko će taj projekat da finansira i ko će da snosi rizik, jer vlast ne daje apsolutno nikakve informacije, osim onih koje zvuče divno, kao da ćemo da letimo na Mesec za 16 dana".

"Na osnovu onoga što sam ja čuo, ne mogu da kažem ništa, pošto nije rečeno ni šta su projekti, ni šta donose. Ovde nema ni 'c' ni 'b' od cost-benefit analize (analiza troškova i koristi). Kad im kažete da je mnogo, oni kažu da nije samo izložba nego i put, pa nije samo put nego i železnica, a onda nije ni samo železnica nego i poljoprivreda i sve živo – i ništa", rekao je Vujović.

Dodao je da, pošto nema elemenata da se taj projekat ocenjuje, ne zna se ko će to da finansira, ko će da snosi rizik i postavlja se pitanje da li će biti dovoljno pozitivnih efekata.

Na pitanje da li bi se, da je sada na vlasti, zalagao za takav projekat, Vujović je rekao da bi kao minimum, tražio najmanje 15 ozbiljnih elaborata pre nego bi bilo šta rekao.

Mora, kako je rekao, da postoji veza između preuzimanja tolikog rizika, ako se ulaže 30 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP) i "da se objasni zašto, ne može samo da se reklamira".

Govoreći o visokoj inflaciji u Srbiji Vujović je rekao da država nema gde drugo da uzme poreze i onda je povećala akcize na energente.

"Kada na svetskom tržištu energenti poskupljuju, onda poskupljuju i kod nas još više, a kad na svetskom tržištu cena pada, kod nas ne pada. Znači, prostim analizama vidi se da je gorivo kod nas skuplje nego na pumpama u regionu. Zašto? Zato što država traži izvor fiskalnih prihoda koji neće biti erodirani inflacijom", naveo je Vujović.

Dodao je da je kod cena hrane situacija malo drugačija jer je to tržište dosta osetljivo pošto je ceo poljoprivredni sektor doveden u situaciju da nije mnogo konkurentan.

Srbija, kako je rekao, u poljoprivredi nije spremna da prati tehnološki kvalitet, progres i sve ostalo, zato što veličina poseda i dalje nije optimalna, zato što su ljudi prezaduženi.

"Svi imaju po 10, 20, 30 hektara, traktor i sve one dopunske uređaje koji ne mogu da se isplate na tako malim parcelama. Nemamo tehnološki napredak u proizvodima", rekao je Vujović.

Na pitanje zašto su kamate na kredite u Srbiji veće nego u regionu Vujović je rekao da "naši bankari ne žele da prihvataju rizik i prebacuju ga na druge, a ljudi nemaju opcije".

"Toliko zarađuju, naplaćuju hvatajući se za euribor, da je to prosto sramno. Ceo stan je kolateral jer banka može da ga oduzme ukoliko dužnik ne otplati kredit. Banka ima kolateral, pa menicu kojom se obezbeđuje, pa varijabilnu kamatnu stopu, kompletan rizik prebacuje na klijenta. Kod nas je došao predsednik i rekao, Narodna banka udarila ograničenje na povećanje kamata, umesto da traži bankama dokaz da su imale rizik od povećanja euribora", rekao je Vujović.

Odgovarajući na pitanje da li se građanima "helikopterski" novac obija o glavu Vujović je rekao da neselektivna davanja imaju političku i stručnu stranu.

Istakao je da u svetu kažu da se u teškim vremenima moraju pomagati ljudi koji su socijalno ugroženi, dopunskim dohotkom, olakšicama.

"Kad je bio početak kovida i kad je bilo očigledno da će kratkoročne posledice panike kod malih preduzeća, turističke industrije i slično, dovesti do trajnog otpuštanja ljudi ako se ne podeli novac, kada nije bilo vremena da se to targetira, da se vidi kome da se da, tada je postojalo opravdanje mnogih zemalja, razvijenih i nerazvijenih, da posegnu za tim 'helikopter' novcem, da bace pa će nekoga i pogoditi", rekao je Vujović.

Upitao je da ako ne postoji urgentnost, zašto se to radi danas.

"Teorija već decenijama kaže da treba imati ciljanu grupu, ljude koji moraju da pokažu da ispunjavaju određene kriterijume da takvu pomoć dobiju. Primera radi, umesto 'helikopter' novca, bilo bi bolje da postoje stalne subvencije za neku hranu. Sada, ja ću da dam studentima, pa ću da platim glasače, pa ću da dam za potpis… stvarno dosta, sve ima svoje granice", rekao je Vujović.

Na pitanje da li je zabrinjavajuće što je javni dug, koji je između 2014. i 2018. godine iznosio do 23 milijarde evra, a do januara 2024. je narastao na 33,2 milijarde evra, Vujović je rekao da u Srbiji "država u stvari često nije motivisana da objasni pravu stvar sa javnim dugom i onda kaže nešto što se njima sviđa".

"Jedno je nivo duga, a drugo je cena duga i ročnost. Vlast kaže da je poskupelo i Nemcima. Jeste, ali njima je poskupelo za jedan odsto, to je 100 baznih poena, a nama za 350-400 poena. Oni, kako su povećali dug, to je, što bi narod rekao, nedomaćinsko poslovanje. U tom nedomaćinskom poslovanju pitanje je da li su greške nastale zbog previda, ili jer je neko namerno nešto radio, iz neznanja ili zle namere", rekao je Vujović.

Tagovi: dušan vujović, expo, vujović, srbija, javni dug
PROČITAJ I OVO
Ifo: Optimizam u gospodarstvu suzdržaniji nego među ekonomistima
SIGNALI
Ifo: Optimizam u gospodarstvu suzdržaniji nego među ekonomistima
BERLIN - Njemački ekonomisti stalno su uvjereni da će se domaće gospodarstvo izvući iz krize. No, put do početka oporavka stalno se produljuje, pokazuje novo izdanje barometra gospodarskih očekivanja minhenskog instituta Ifo.
Stagnira raspoloženje u njemačkoj ekonomiji
SIGNALI
Stagnira raspoloženje u njemačkoj ekonomiji
BERLIN - Raspoloženje u njemačkom gospodarstvu u svibnju je stagniralo. Pokazatelj gospodarske klime koji izračunava minhenski institut Ifo ostao je na 89,3 boda.
Kineskoj industriji ove godine ide bolje
TREND
Kineskoj industriji ove godine ide bolje
PEKING - Dobit kineske industrije u prva četiri mjeseca ove godine bila je 4,3 posto veća nego u istom razdoblju lani.
Povećanje plaća snažno podiglo rashode državnog proračuna u prvom kvartalu
RASHODI
Povećanje plaća snažno podiglo rashode državnog proračuna u prvom kvartalu
ANALIZA - Prema zadnjim dostupnim podacima Ministarstva financija, prema metodologiji računskog plana, u prvom tromjesečju 2024. snažan rast rashoda od 21,7% ili 1,3 mlrd eura prvenstveno je posljedica rasta rashoda za bruto plaće državnih i javnih službenika te rasta rashoda za mirovine koji su zajedno zaslužni za preko polovice rasta rashoda.
Slovenski poslodavci najavljuju povećanje broja zaposlenih
TRŽIŠTE RADA
Slovenski poslodavci najavljuju povećanje broja zaposlenih
LJUBLJANA - Slovenski poslodavci za drugu polovicu godine predviđaju povećanje broja zaposlenih od 2,3 posto.
@ 2020 SEEbiz. All Rights Reserved.
CLOSE