Bogdanović: Studije pokazale opravdanost izgradnje četvrtog mosta u Novom Sadu

Najava izgradnje novog mosta u produžetku Bulevara Evrope u Novom Sadu izazvala je proteste grupe građana na Šodrošu, koji tvrde da se time ugrožava lokalni eko-sistem, a Bogdanović kaže da je taj most planiran decenijama pre, još pre Drugog svetskog rata, kao i da se pominje u svim saobraćajnim studijama i planskim dokumentima koje je izradio Novi Sad.

„I u studijama 1969/1970, 2009, 2019. godine. Praktično sve analize koje su rađene u tim studijama ukazale su na potrebu za izgradnju jednog takvog mosta“, rekao je Bogdanović za Prvu.

Profesor Saša Orlović sa Instituta za nizijsko šumarstvo je istakao da je Dunav međunarodni ekološki koridor, put kroz koji se obezbeđuje migracija živog sveta, pre svega, životinja, kao i da je cilj da se održi da reka bude prohodna.

„Znajući da se predviđa gradnja mosta, mi smo napravili smernice koje treba da unaprede čitavo područje na površini od 60-70 hektara. Mere treba da unaprede, odnosno da obezbede povećanje broja staništa za određene divlje vrste, vodozemaca, ptica i insekata“, rekao je Orlović za Prvu.

Naglasio je da je predviđeno da se sade i određene drvenaste vrste, čime će nakon izgradnje, ekološki biti unapređeno područje značajno šire od samog mosta.

„Tamo se nalaze domaće crne topole i bele topole, a predviđeno je da se sade i hrastovi, brestovi, dud, koje su dobra hrana i stanište za ptice i insekte. Ove smernice treba da obezbede da imamo jednu potpuno drugačiju sliku, značlajno više biodiverziteta i više novih funkcija“, rekao je Orlović.

Ukazao je da građani ne trba da brinu za ekosistem, jer će tamo gde budu uklonjena stabla, odgovarajućom tehnologijom, ta stabla biti kopirana i vraćena.

„Ništa neće biti narušeno. Ovde ćemo dobiti novi kvalitet, više nego ranije. Planira se sadnja 20.000 stabala domaćih vrsta, pa će se pojaviti i nove vrste i veći broj postojećih“, rekao je Orlović.

Profesor Bogdanović je rekao da do danas nije počela gradnja mosta jer je bilo problema sa izmeštanjem ražnirne stanice, koja se nalazila na koridoru koji povezuje taj državni put sa autoputem.

„Proces izmeštanja je trajao dugo, naravno posle toga treba da izgradite određenu infastrukturu, sve pristupne saobraćajnice, Bulevar Evrope spojen je sa autoputem i sada su se stvorili uslovi da se ta saobraćajnica završi kompletno, odnosno da se spoji sa Fruškogorskim koridorom. To je logičan nastavak Bulevara Evrope“, rekao je Bogdanović.

Time se, kako je kazao, poboljšavaju uslovi saobraćaja u Novom Sadu, a biće rasterećeni postojeći mostovi.

Primera radi, Mostom slobode dnevno pređe 35.000 do 40.000 vozila, a Bogdanović kaže da se gradnjom novog mosta stvaraju uslovi da se varandiski most potpuno zatvori za saobraćaj i da postane pešačka zona.

Orlović je rekao da će se svakako kontrolisati primena smernica i njihova realizacija.

Naveo je da je pre dve godina, računica koju su izradili u JP „Urbanizam“ pokazača da će novi most doprineti da ubuduće bude oko 75.000 kilometara manje kretanja vozila dnevno.

„Kada smo izračunali, to znači da izgradnjom novog mosta čuvamo oko 800 hektara novih šuma ili novih zelenih površina, parkova, jer je toliko potrebno da se apsorbuje ugljen dioksid koji emituju vozila na 75.000 kilometara“, rekao je Orlović značaj gradnje novog mosta.

Dodao je i da su smernice radili profesori sa Prirodno-matematičkog fakulteta, Pokrajinski zavod za zaštitu prirode i Institut za nizijsko šumarstvo.

Profesor Bogdanović je naveo i da se u struci nije sreo sa stavom protiv izgradnje novog mosta u Novom Sadu.