Hoteli u srpskim zimskim centrima popunjeni 90%

On je za Betu rekao da Srbija nema mnogo hotelskih kapaciteta u zimskim odmaralištima i da na Zlatiboru ima samo deset hotela sa oko 1.200 soba, na Kopaoniku je u hotelima na raspolaganju oko 1.000 soba, na Divčibarima i Tari po oko 500 soba, na Zlataru 150, a na Staroj planini ima samo jedan hotel sa oko 200 soba.

“Zlatibor i Kopaonik imaju najviše hotela, ali u tih oko 2.200-2.300 soba može da boravi najviše oko 4.000 gostiju dok u privatnom smeštaju može da se smesti oko 30.000 gostiju”, rekao je Genov.

Dodao je da na prvi pogled izgleda da su hotelski kapaciteti u zimskim centrima veći, ali da to nije tačno i da Srbija još praktikuje “paradajz” turizam i koristi pre svega uslugu smeštaja, a ne i ishrane.

Hoteli u banjskim centrima su, prema njegovim rečima uglavnom zatvoreni, osim što je prošle godine kada je u nekim novootvorenim sa spa centrima bilo gostiju.

Genov je rekao da su i u Beogradu neki hoteli za novogodišnje praznike imali gostiju u dvadesetak soba i da je medju njima bilo stranaca.

HORES će, kako je rekao, zatražiti od Kriznog štaba da dozvoli rad u lobijima hotela do 23 sata da bi gosti mogli da popiju čaj i da to ne bi ugrozilo zdravstvenu situaciju pošto je reč o velikim prostorima gde može da se poštuje socijalna distanca.

Takodje će od Vlade Srbije biti zatraženo da razmotri i mogućnost otpisa ili odlaganja dažbina po osnovu odnošenja smeća jer hoteli uglavnom ne rade, pa i nema otpada.

Kako je rekao Genov, hoteli nisu koristili ni “angažovanu snagu” koju im Elektroprivreda Srbije (EPS) zaračunava da bi im obezbedila potreban napon.

“U novoj smo godini i stižu za plaćanje sve odložene finansijske obaveze, od odloženih poreza i doprinosa na plate, poreza na imovinu, eko takse, računi za komunalne usluge, ali gradski hoteli nemaju mogućnosti to da plate dok su hoteli u zimskim centrima u nešto povoljnijem položaju”, rekao je Genov.

Foto: Twitter