GDPR Cookie Consent by Free Privacy Policy

Prosečna bruto marža srpskih trgovaca skoro 15%

Prosečna bruto marža srpskih trgovaca skoro 15%
MARŽE
SEEbiz.eu - regionalni poslovni portal
Objavljeno: 21.03.2024 / 13:01
Autor: SEEbiz
BEOGRAD - Prosečna stopa bruto marže u subjektima u trgovini na malo prehrambenim proizvodima iznosila je 14,9 odsto, pokazalo je istraživanje o prihodima od prodaje prehrambenih proizvoda u unutrašnjoj trgovini.

Vodećih 20 učesnika u trgovini na malo imalo je prosečnu stopu bruto marže od 20,8 odsto za mlevenu kafu, 26,9 odsto za kiselo mleko, 12,9 odsto za sterilisano mleko, 34,8 odsto za maslac, dok je kod svežeg prasećeg i pilećeg mesa (celo pile) grupa „vodećih 20“ ostavrila marže od -5,1 odsto, odnosno -0,5 odsto.

Republički zavod za statistiku je za potrebe Vlade Srbije sproveo Istraživanje o prihodima od prodaje prehrambenih proizvoda u unutrašnjoj trgovini, kao i Istraživanje o strukturi prihoda od prodaje proizvoda prehrambene industrije od 1. juna do 1. novembra 2023. godine, piše Nova ekonomija.

Osim podatka o prosečnoj marži sa sve posmatrane subjekte koje je istraživanje obuhvatilo, oni su razvrstani i u dve grupe „Vodećih 20“ i „Ostali“.

Naime, kako se ukazuje, dvadeset vodećih subjekata u trgovini na malo („Vodeći 20“) imali su udeo u ukupnom prometu prehrambenih proizvoda od oko 83 odsto, dok su samo prva tri subjekta imala udeo od 48,9 odsto.

Prosečna stopa bruto marže (za sve proizvode) kod grupe „Vodećih 20“ iznosila je 14,6 odsto, pri čemu je najviša prosečna marža u ovoj grupi iznosila 23,8 odsto, a najniža 5,1 odsto. Кod grupe „Ostali“ prosečna marža je nešto viša i iznosi 16,9 odsto.

„S obzirom da unutar grupe ‘Vodećih 20’ nisu zabeležena značajnija odstupanja u prosečnim maloprodajnim cenama posmatranih proizvoda, više marže kod pojedinih subjekata u trgovini na malo, pogotovu kod većih trgovinskih lanaca, mogu se objasniti povoljnijim uslovima pri nabavci robe od dobavljača, kako sa domaćeg tržišta, tako i iz uvoza, od konkurencije“, navodi se u analizi RZS-a.

Istovremeno, kako navodi RZS, ovakvi rezultati ukazuju na to da rast maloprodajnih cena u najvećoj meri potiče od visokih troškova proizvodnje ovih proizvoda (visoke cene inputa u proizvodnji i niska ekonomija obima).

Rezultati istraživanja su pokazali da ne postoje bitne razlike između grupe „Vodećih 20“ i grupe „Ostali“, u visini ostvarenih bruto marži po posmatranim grupama proizvoda.

Izuzetak su sveže meso i riba gde grupa „Ostali“ ima veću maržu, dok kod ulja i masti, kao i kafe, subjekti iz grupe „Vodećih 20“ beleže veće marže u odnosu na ostale subjekte izvan ove grupe.

Najveće razlike u visini bruto marži (između „vodećih“ i „ostalih“) uočene su u kategoriji svežeg mesa, na prvom mestu kod svežeg prasećeg i pilećeg mesa (celo pile).

Naime, grupa „Vodećih 20“ ostvarila je prosečnu stopu marže od -5,1 odsto za sveže praseće meso, odnosno -0,5 odsto za pileće meseo, dok su „Ostali“ ostvarili bruto maržu od 14,1 odsto, odnosno 15,6 odsto.

Isti je slučaj i sa ribom, u prometu šaranom, grupa „Vodećih 20“ beleži prosečnu stopu marže od 4,0 odsto, dok grupa „Ostali“ beleži 21,4 odsto. Кod pastrmke, prosečna stopa marže iznosi 15,8 odsto u grupi „Vodećih 20“, dok je kod grupe „Ostali“ ona oko 35 odsto.

„Ovakve razlike je moguće objasniti time da grupu ‘Vodećih 20’ čine zapravo veliki trgovinski lanci i s obzirom da je reč o vrlo osetljivoj robi kratkog roka trajanja, subjekti iz ove grupe zapravo prilagođavaju svoju prodajnu politiku tako što posluju sa nižim maržama kod ovih i sličnih proizvoda. Za razliku od grupe ‘Vodećih 20’, u ostalim subjektima izvan ove grupe zastupljene su i male specijalizovane trgovine (mesare, ribarnice i slično), koje u svom poslovanju ostvaruju više marže s obzirom da imaju raznovrsniju ponudu unutar iste grupe proizvoda (riba, meso). Istovremeno, ova grupa subjekata nema prostora da niske i negativne marže diversifikuje na druge grupe proizvoda, kao što je to slučaj kod velikih trgovinskih lanaca“, navodi se u analizi.

Posmatrano na nivou proizvoda, najveći raspon u kretanju visine bruto marže zabeležen je kod maslaca, sa maksimalnom vrednošću od 76,4 odsto, dok je minimalna visina bruto marže koja je zabeležena za maslac bila 9 odsto.
Najniži raspon u kretanju visine marže zabeležen je kod šećera, sa maksimalnom stopom bruto marže od 17,7 odsto, nasuprot minimalnoj od 1,9 odsto.

Proizvodi kod kojih grupa „Vodećih 20“ ostvaruje veće marže u odnosu na ostale subjekte koji ne pripadaju ovoj grupi jesu maslac i kafa. To se može objasniti raznovrsnijom ponudom ove kategorije proizvoda (širim asortimanom), postojanjem sopstvenih trgovinskih marki, povoljnijim uslovima nabavke od dobavljača (niži troškovi nabavke)..

Tagovi: marže, meso, mleko, hrana, piletina, svinjetina, maslac, srbija, maloprodaja
PROČITAJ I OVO
Wall Street: Nvidia podigla Nasdaq do rekorda
REKORDI
Wall Street: Nvidia podigla Nasdaq do rekorda
NEW YORK - Nasdaq Composite porastao je u ponedjeljak, potaknut dobicima Nvidije i drugih tehnoloških kompanija. U međuvremenu, Dow Jones Industrial Average zaostajao je za širim tržištem jer je JPMorgan Chase vodio gubitke.
Zagrebačka burza: Dalekovod nastavio niz, indeksi u plusu
CLOSING BELL ZSE
Zagrebačka burza: Dalekovod nastavio niz, indeksi u plusu
ZAGREB - Početak novog tjedna donio je rast indeksa Zagrebačke burze uz nešto slabiju likvidnost.
Turističke cijene tek blago iznad lanjskih
BLAGI RAST
Turističke cijene tek blago iznad lanjskih
RIJEKA - Prošle su turističke sezone u Hrvatskoj jedna od glavnih tema bile - visoke cijene. Ove godine do novih većih poskupljenja ne bi trebalo doći, pa će se cijene kretati na razini prošlogodišnjih.
Cijene bakra na rekordu, prvi put premašile 11.000 dolara
ROBNA TRŽIŠTA
Cijene bakra na rekordu, prvi put premašile 11.000 dolara

LONDON - Bakar je porastao na svoju najvišu razinu ikad, produžujući snažan, višemjesečni uspon potaknut financijskim ulagačima koji su se nagomilali na tržištu u iščekivanju produbljivanja manjka opskrbe.

Britaniju će skupo koštati samo granične procedure
POSLJEDICE BREXITA
Britaniju će skupo koštati samo granične procedure
LONDON - Britanska vlada procjenjuje da će, nakon brojnih odgoda, morati potrošiti najmanje šest milijardi dolara na provedbu graničnih procedura nakon Brexita, objavio je parlamentarni odbor za financije u ponedjeljak.
@ 2020 SEEbiz. All Rights Reserved.
CLOSE