Radojičić: Broj svinja u Srbiji biće značajno smanjen

Radojičić je agenciji Beta kazala da su sve zemlje u kojima je ta bolest prisutna osetile ogromne socijalne i ekonomske posledice.

"U Srbiji je eutanazirano više od 26.000 svinja od prvog prijavljenog slučaja afričke kuge svinja. Samo na farmi Halovo u Zaječarskom okrugu u aprilu 2021. godine je eutanazirano blizu 20.000 svinja", kazala je ona.

Na pitanje koliko je realna opasnost da zbog afričke kuge Srbija ostane bez svinja, profesorka je rekla da je za očekivati da broj svinja bude značajno smanjen.

"U okolnostima kada se svinje gaje u lošim higijenskim i biosigurnosnim merama, što je uobičajena situacija na individualnom sektoru, za očekivati je da broj svinja bude značajno smanjen zbog širenja bolesti. Da bi svinjarska proizvodnja opstala u Srbiji, svi koji učestvuju u njoj moraju da primenjuju striktne mere prijave bolesti, hitne sanacije žarišta i strogu kontrolu transporta", naglasila je Radojičić, koja je šef Katedre za zarazne bolesti i bolesti pčela.

Dodala je da velike farme s dobrim biosigurnosnim merama i dobrim menadžmentom, kao i svaki domaćin koji poštuje pravila, realnu opasnost da ostanu bez svinjarske proizvodnje smanjuju na najmanju moguću meru.

Upitana da li se i na koji način u ovom trenutku može sprečiti širenje zaraze, profesorka je kazala da je neophodno da se svaki sumnjiv slučaj prijavi bez odlaganja.

"Ukoliko se potvrdi afrička kuga svinja, takvo žarište se odmah sanira, a šanse da se bolest širi na susedna domaćinstva se smanjuje. Proveravaju se i kontaktna domaćinstva i ukoliko postoji epizootiološki opravdana sumnja da je došlo do unosa virusa, neškodljivo se uklanjaju životinje i na tim lokacijama", navela je Radojičić i istakla da se propisuju i druge mere koje su podjednako važne za sprečavanje širenja zaraze.

"Zabranjuje se transport, prodaja kao i unos novih životinja i još mnogo toga. Drugim rečima, neophodno je u što kraćem roku uništiti izvore virusa i preseći puteve prenošenja. Poseban problem u slučaju ove bolesti je činjenica da inkubacioni period može da bude dug i do 20 dana i da je virus izuzetno otporan", navela je.

Prema njenim rečima, kršenje propisanih mera i posebno neprijavljivanje bolesti, ilegalni transport, bacanje uginulih životinja u reke, šume, deponije, kupoprodaja životinja bez zdravstvenih uverenja, stalni unos virusa iz lovišta u naseljena mesta gde se gaje svinje, doprinose brzom širenju bolesti i stvaranju novih žarišta.

"Ako eliminišemo sve nabrojano, pojava bolesti se može usporiti u već zaraženim područjima, a i sprečiti širenje. Svi odgovorni pojedinci, institucije, ministarstva moraju da se uključe u kontrolu i suzbijanje bolesti. U ovakvim situacijama, sami veterinari su nemoćni i ne mogu da kontrolišu i zaustave širenje bolesti. Napominjem da je prijavljivanje naročito opasnih zaraznih bolesti zakonska obaveza", istakla je Radojičić.

Na pitanje da li su nadležni na vreme preduzeli sve neophodne mere na sprečavanju širenja zaraze, koja se ove godine u martu pojavila u opštini Trgovište, profesorka je kazala da je u Srbiji prvi slučaj bolesti prijavljen 2019. godine u Mladenovcu.

"Od tada, u kontinuitetu imamo manji ili veći broj žarišta. Trgovište je jedna od opština u kojima su prijavljeni slučajevi bolesti. U Pčinjskom okrugu afrička kuga svinja je prijavljena prvi put 21.12 2021. (Trgovište) kod divljih, a kod domaćih svinja 8. jula 2022. u opštini Bosilegrad. Prema podacima nadležne epizootiološke službe, preduzete su sve neophodne mere da bi se sprečilo širenje zaraze, uključujući urgentnu dijagnostiku, što znači od prijave sumnje, uzimanja materijala i postavljanja dijagnoze ne prolazi više od 24 časa. Ukoliko je rezultat pozitivan, bez odlaganja se šalju ekipe za sanaciju žarišta", objasnila je.

Profesorka je kazala da se afrička svinjska kuga širi direktno i indirektno.

"Najvažnije su inficirane svinje koje izlučuju veliku količinu virusa u spoljašnju sredinu. Dakle direktni kontakt, prirodni pripust, kontakt s divljim svinjama, lov u lovištima u kojima je proglašena zaraza ili je status nepoznat, kupovina i uvođenje u zapat životinja bez zdravstvenog uverenja, a pre svega aktivnosti ljudi koji na obući, odeći, vozilima i transportom obolelih ili životinja u inkubaciji omogućavaju lako i gotovo sigurno širenje virusa", navela je.

Dodala je da je brzina širenja neke zarazne bolesti jednaka najbržem transportnom sredstvu.

"Lako možemo da zamislimo da se svinjarsto u Srbiji može sačuvati samo znanjem i najstrožom mogućom kontrolom. Svi koji hoće da žive od proizvodnje svinja, ovo upozorenje moraju da shvate najozbiljnije kao poslednju šansu da se širenje bolesti uspori, zaustavi i krene ka obnovi svinjarske proizvodnje. Mnoge stvari moraju da se promene, a čini se da posle ovih iskustava u doglednom periodu ništa neće biti isto, posebno ne tradicionalni način gajenja svinja", smatra profesorka.

Radojičić je naglasila da zdravlje ljudi ne može biti ugroženo zbog pojave afričke svinjske kuge.

"Afrička kuga svinja nije zoonoza. Ljudi nisu prijemčivi, ali je njihova uloga u širenju bolesti izuzetno važna", zaključila je Radojičić.

Prema podacima Ministarstva poljoprivrede, u Srbiji su na 1.600 gazdinstava na teritoriji 43 opštine u 14 upravnih okruga potvrđena 1.932 slučaja afričke kuge svinja, od čega je 1.575 uginulih svinja.

Bolest je potvrđena u okruzima Pčinjski, Braničevski, Pomoravski, Podunavski, Moravički, Južnobanatski, Borski, Srednjebanatski, Zaječarski, Sremski, Šumadijski, Južnobački Mačvanski i Grad Beograd.

U zaraženim gazdinstvima obavljena je eutanazija 25.971 svinje s neškodljivim uklanjanjem i dezinfekcijom gazdinstva.

U 2023. godini afrička kuga je potvrđena kod 352 divlje svinje na teritoriji 25 opština u osam upravnih okruga.

Do sada je izvršeno 331.600 aktivnih nadzora i ispitano je 44.257 uzoraka molekularnom metodom na afričku kugu svinja.