Kreditni biro prelazi u ruke Narodne banke Srbije

Kako se podseća, Kreditni biro počeo je sa radom 2004. kao organizacioni deo UBS, na osnovu Ugovora o osnivanju između banaka i Udruženja i iste godine krenuo je sa izdavanjem izveštaja za građane, a 2006. i sa izveštajima za pravna lica i preduzetnike.

Prema navodima izvora Forbesa Srbija, već se nekoliko meseci priprema "selidba" Kreditnog biroa pod okrilje NBS, što je izazvalo zabrinutost zaposlenih u UBS, kao i struke, a postavlja se i pitanje tehničkog prilagođavanja rada Kreditnog biroa sistemu NBS.

"Kreditni biro je srce Udruženja kada je reč o prihodima, jer više od 90 odsto prihoda UBS dolazi iz Biroa. Naknade za članarinu koje banke plaćaju Udruženju nisu mnogo značajne jer predstavljaju jedva 10 odsto finansiranja UBS. Kada Kreditni biro izađe iz UBS ono će ostati bez većeg dela prihoda", naveo je izvor Forbsa.

Pored toga, kako se ističe, postavlja se pitanje šta će biti sa strukovnim delom Udruženja koji obuhvata diskusije, razmatranja i inicijative različitih odbora banaka.

"U UBS redovno se sastaju odbori HR-a, ritejla ili odbora za usaglašavanje poslovanja i primenu bankarske regulative. Te diskusije su vrlo značajne za struku jer često podrazumevaju usaglašavanje bankarskog sektora sa promenom i praktičnom primenom neke regulative NBS ili usaglašavanje zajedničkih inicijativa banaka", objasnio je sagovornik Forbsa Srbija.

Sagovornik Forbsa je istakao i da bi za struku bi to bilo poražavajuće jer je UBS mesto na kome predstavnici banaka formiraju zajedničke stavove, pokreću određena pitanja i inicijative značajne za ceo sektor.

Plan da se Kreditni biro prebaci u nadležnost NBS poznat je i bivšem generalnom sekretaru UBS, Vladimiru Vasiću, koji je vodio Udruženje do kraja marta ove godine.

"Nemam informacije o tome šta se dalje dešavalo sa tom idejom. Ovakav Kreditni biro formirao je UBS i za njegov rad dobio najbolje ocene, pa i od međunarodnih finansijskih institucija kao što su MMF i Svetska banka", kazao je Vasić.

On je istakao da Kreditni biro dobro radi i da nema razloga da se prebacuje u nadležnost druge institucije, ali da takvo rešenje ni po čemu nije sporno.

"Kreditni biro u nekim zemljama jeste u nadležnosti centralne banke, kao što je slučaj, na primer, u Crnoj Gori. S druge strane, u SAD imate tri različita kreditna biroa i sva tri su u rukama privatnika. Rešenja za kreditne biroe u svetu su šarolika", rekao je Vasić.

Prema njegovim rečima, ukoliko dođe do "premeštanja" Kreditnog biroa u NBS, treba voditi računa o tehničkom prilagođavanju dva sistema.

Profesora Ekonomskog fakulteta u Kragujevcu i bivšeg dugogodišnjeg generalnog sekretara UBS, Veroljuba Dugalića, ne čudi plan NBS o preuzimanju Kreditnog biroa.

"Cilj Narodne banke je da sve kontroliše i da uzme sve što može pod svoj nadzor. Tako je uradila sa, recimo, dina platnom karticom koju izdaje. U svetu nigde ne postoji primer da centralna banka izdaje platnu karticu. Tako da me ne čudi ni plan da NBS stavi Kreditni biro pod svoje", kazao je Dugalić za Forbes Srbija.

On je naglasio da je UBS za rad Kreditnog biroa dobio pohvale relevantnih institucija.

"Za Kreditni biro su i MMF i Svetska banka rekli da je najbolji u Evropi. Ne vidim zašto se nešto što odlično funkcioniše izmešta iz ustanove u kojoj je bio dve decenije", rekao je Dugalić.

Forbs Srbija postavio je pitanja o eventualnom prelasku Kreditnog biroa u NBS i samoj centralnoj banci, u kojoj iako nisu izričito ni demantovali, ni potvrdili saznanja, veruju da bi od toga svi imali koristi.

"Ako i kada do realizacije ovakvog projekta – od kojeg bi značajnu korist u vidu sigurne, precizne i ažurne evidencije, mogli da imaju građani i privreda, ali i banke i svi drugi učesnici i korisnici finansijskog sistema u Srbiji – potencijalno bude došlo, javnost će biti blagovremeno obaveštena", rekli su za Forbs Srbija u NBS.