GDPR Cookie Consent by Free Privacy Policy

Tomašević: EPS planira investicije u OIE od 4,8 milijardi evra do 2038.

Tomašević: EPS planira investicije u OIE od 4,8 milijardi evra do 2038.
OIE
SEEbiz.eu - regionalni poslovni portal
Objavljeno: 20.01.2023 / 14:30
Autor: SEEbiz
BEOGRAD – Udeo obnovljivih izvora u proizvodnom portfoliju EPS-a, prema sadašnjim procenama, u narednih 15 godina mogao bi da poraste sa sadašnjih nešto više od 3.000 megavata na više od 7.000 megavata do 2038. godine, što je više nego dupliranje snage elektrana koje koriste OIE, izjavio je danas vd. direktora EPS-a Miroslav Tomašević i dodao da su planirane investicije vredne oko 4,8 milijardi evra.

„Realizacija planiranih investicija, vrednih oko 4,8 milijardi evra, osnažila bi energetsku krvnu sliku EPS za novih oko 4.000 megavata“, naveo je Tomašević.

Učešće OIE u ukupnim instalisanim kapacitetima EPS-a poraslo bi sa 36,9 odsto na oko 63 odsto do 2038. godine.

Tomašević kaže da su investicije u izgradnju kapaciteta iz OIE za EPS i jačanje zelenog portfolija siguran put da EPS ostane jedan od najjačih energetskih igrača na Zapadnom Balkanu.

To javno preduzeće objavilo je da su novi zeleni megavati strateško opredeljenje Elektroprivrede Srbije i da to potvrđuje Zeleni put EPS-a, dokument koji objedinjuje najvažnije investicione projekte u oblasti obnovljivih izvora.

Bazna energija iz uglja, kako je navedeno, jeste stvarnost i sadašnjica našeg elektroenergetskog sektora, ali na trasi dekarbonizacije i energetske tranzicije i zaokreta ka OIE.

To je jedini način da i narednih decenija energetika bude glavni oslonac ekonomskog razvoja Srbije, navode iz EPS-a.

Dinamikom realizacije ovih investicionih projekata i proizvodnja električne energije iz OIE u okviru EPS-a bila bi povećana sa sadašnjih oko 10.000 gigavat-sati na 16.500 gigavat-sati u 2038. godini, čime bi sadašnjih 30 odsto proizvedene energije iz OIE poraslo na gotovo polovinu ukupne proizvodnje.

Kako ističe v. d. direktora EPS, najveći skok udela OIE planiran je u narednih sedam do osam godina, a kontinuirani razvoj i realizacija projekata biće nastavljeni od 2031. do 2038. godine.

Tomašević ističe da su pojedini projekti planirani u okviru Zelenog puta EPS-a već dobili podršku i zeleno svetlo Evropske unije.

U okviru 28. poziva za dobijanje tehničke pomoći iz programa EU Vestern Balkan Investment Framework (WBIF) i sedmog poziva za sufinansiranje investicionih projekata putem VBIF, EPS-u su odobrena sredstva bespovratne razvojne pomoći u ukupnom iznosu od 49,02 miliona evra.

Reč je o četiri projekta: revitalizacija „Vlasinskih hidroelektrana“ 16,1 milion evra, izgradnja vetroparka „Kostolac“ 31,2 miliona evra i izrada investiciono-tehničke dokumentacije za razvoj projekata solarnih elektrana „Morava“ i „Kolubara A“ po 860.000 evra.

Evropski zvaničnici pozitivno su ocenili projekte EPS-a i dali su im podršku, što je podsticaj za razvoj budućih projekata i potvrda da je EPS na dobrom putu. Tako je Evropska investiciona banka izrazila spremnost za sufinansiranje projekata revitalizacija postojećih hidroelektrana „Bistrica“, „Potpeć“ i „Đerdap 2“, kao i izgradnje reverzibilne hidroelektrane (RHE) „Bistrica“.

Prema rečima prvog čoveka EPS, najznačajniji projekti EPS-a u oblasti OIE podrazumevaju gradnju hidrokapaciteta, kao i vetro i solarnih elektrana.

U 2024. godini očekuje se završetak vetroparka „Kostolac“ snage 66 megavata, a investicija je vredna 118,64 miliona evra.

U toj godini bi trebalo da bude završena i solarna elektrana „Petka“, snage skoro 10 megavata, a u prvom kvartalu ove godine očekuje se tender za izvođača radova.

U toku je tender za izbor izvođača radova za solarnu elektranu na krovovima TENT A, koja bi, takođe, trebalo da proizvodi prvu zelenu energiju počev od 2024. godine.

Tomašević kaže da je godinu dana kasnije planirano da solarni paneli budu postavljeni i na krovovima druge velike termoelektrane, TENT B. I na pepelištima termoelektrana „Kolubara A“ i „Morava“, uz najavljenu pomoć kreditora EBRD i KfW, biće instalisano 71 i 45 solarnih megavata, dok su na području Kostolca planirane solarne elektrane „Srednje kostolačko ostrvo“, snage 97 megavata i „Klenovnik“ od oko 250 megavata.

Nije zanemarena ni mogućnost daljeg iskorišćenja potencijala vetra, jer su na lokaciji Stiško polje kod Kostolca planirana dva vetroparka od po 500 megavata, a ukupna investicija procenjena je na 1,5 milijardi evra, navode iz EPS-a.

„Neophodnu rezervu energije za balansiranje varijabilnih obnovljivih izvora – sunca i vetra, obezbediće ključni projekat u realizaciji zelenog scenarija – RHE „Bistrica“, planirane snage 628 megavata. Koristi od ovog projekta su višestruke za čitav elektroenergetski sistem. Ona će omogućiti ulazak novih čistih megavata iz solarnih i vetroelektrana, a mogla bi biti na mreži do 2031. godine, odnosno na vreme da omogući prihvat planiranih elektrana na varijabilne OIE u srednjem roku“, kaže Tomašević.

Dalji razvoj zelenog scenarija zahtevaće dodatnu podršku u pogledu akumulacije energije.

Za to će biti potreban razvoj i realizacija ambicioznog projekta RHE „Đerdap 3“, u dve faze, do 2037. godine. On će na mrežu dodati dva puta po 600 megavata.

I pravovremena planska revitalizacija proizvodnih objekata je od presudne važnosti za energetsku sigurnost i brižljivo se priprema i izvodi, potvrđujući pravilo da se u energetici mora planirati godinama unapred, navode iz EPS-a.

Osim što povećavaju pouzdanost rada elektrana, revitalizacije produžavaju radni vek, a donose i dodatne megavate instalisane snage i dragocene gigavat-sate električne energije.

Zato EPS u narednim godinama planira revitalizaciju HE „Bistrica“, koja bi trebalo biti završena do 2027. godine, kao i revitalizaciju i povećanje snage za 40 megavata u HE „Đerdap 2“, etapno na svih 10 agregata, do 2032. godine.

Novih ukupno 11,8 megavata, u okviru revitalizacija, dobiće i „Vlasinske hidroelektrane“ i tri agregata HE „Potpeć“, uz prethodnu ugradnju i četvrtog agregata u HE „Potpeć“, snage 12,7 megavata.

„Ovakav scenario strateškog razvoja EPS, zasnovan na korišćenju OIE kojima Srbija raspolaže, omogućio bi postepeno smanjenje korišćenja sada dominantnog energenta – lignita. Do potpune zamene drugim baznim energentom, nova, zelena energija bi sve više doprinosila energetskoj sigurnosti i nezavisnosti Srbije i EPS. To je veoma značajno u vremenu energetske krize, kada se energija i energenti potvrđuju kao ključni faktori za opstanak i razvoj nacionalnih ekonomija“, naveo je Tomašević.

Tagovi: Miroslav Tomašević, Elektroprivreda Srbije, obnovljivi izvori energije
PROČITAJ I OVO
Može li EU izdržati bez ruskog dizela?
DIZEL
Može li EU izdržati bez ruskog dizela?
MOSKVA - EU je već obustavio uvoz ruske nafte. Ali obustava uvoza i naftnih derivata kao što je dizel će i Europi zadati više problema. Svakome je jasno da zapravo i iz Turske ili Indije kupujemo ruski dizel.
Nafta iznad 80 dolara
NAFTNO TRŽIŠTE
Nafta iznad 80 dolara
LONDON - Nafta je na početku novog tjedna stabilizirana iznad razine od 80 dolara, a najviše brine moguće ograničenje potrošnje goriva.
HGK: Kašnjenje i nedostatak regulative za OIE usporava investicije
OIE
HGK: Kašnjenje i nedostatak regulative za OIE usporava investicije
ZAGREB - Udruženje obnovljivih izvora energije Hrvatske gospodarske komore upozorava da je od dvije tisuće megavata (MW) kapaciteta za proizvodnju energije iz obnovljivih izvora koje Hrvatska treba ispuniti prema programu OIE do 2023., ostvareno tek 107,5 MW, a razlogom drži zakašnjelu i nepotpunu regulativu.
MOL planira prodati benzinske postaje u Sloveniji
PLANOVI
MOL planira prodati benzinske postaje u Sloveniji
LJUBLJANA - Mađarska naftna kompanija Mol uskoro bi trebala početi prodavati neke od ukupno 53 benzinskih postaja koje kontrolira u Sloveniji, neslužbeno doznaje ljubljanski Dnevnik.
Dekanić: Hrvatska ima izvrsnu opskrbu naftom, ne bi trebalo biti problema
ANALITIČARI
Dekanić: Hrvatska ima izvrsnu opskrbu naftom, ne bi trebalo biti problema
ZAGREB - Europska zabrana uvoza rafiniranih naftnih proizvoda iz Rusije kao što su dizel i benzin stupila je danas na snagu, prenose europski mediji. Energetski stručnjak Igor Dekanić u središnjem Dnevniku HTV-a rekao je kako Hrvatska nema lošu poziciju te kako ne bi smjelo biti problema u opskrbi.
@ 2020 SEEbiz. All Rights Reserved.
CLOSE